Ne, Marijane, mi tebe hlebom hranimo

„Sve što ste pokrali od ovog srpskog naroda biće vam oduzeto, nemojte da mislite da će sve ono što ste vi predali svojoj familiji, porodici i prijateljima moći da ostane.Vi ste nula i naprednjačko-mafijaški narko kartel će da padne kada predsednik naprednjačko-mafijaškog narko kartela, velikoizdajnik s Andrićevog venca bude pao, jer nemate politiku, nemate ništa. Vi samo znate da pljačkate, samo znate da lažete, da kradete i cela Vaša politika se sastoji od toga da veličate naprednjačko-mafijaški narko kartel. Pokrao si moju domovinu i otadžbinu, ali da znaš da će i tome doći kraj“.Karteč ovih ubojitih reči ispalila je zasad anonimna građanka kroz prozor Rističevićevog automobila.Ono što je nesrećni Rističević odgovorio najbolje oslikava stanje svesti vladajuće kaste i sav užas koji se sručio na Srbiju i arči je već jedanaestu godinu.„Moj hleb jedeš, sa 65 godina ja tebe hranim. Kako te, bre, nije sramota“, uspeo je da promrmlja Rističević pre nego što je podigao prozor automobila i dao gas.Čini mi se da nam je narodni poslanik poručio da treba da budemo srećni što nam naprednjački feudalci, srpski bramani i kšatrije za koje zakoni ne važe i koje voze stotine konja pod haubama lamborginija i meklarena, obezbeđuju hranu i vazduh koji dišemo.

Ne brigaju takvi što oni žive kako žive zato što ih plaćamo mi, poreski obveznici.Sad je jasnije zašto su u Bosilegradu uhapšene dve žene koje su nosile transparente „Predsedniče, gladni smo i bez budućnosti“.Gospođa s početka teksta rekla je ono što većina ljudi misli o razbahaćenoj vladajućoj eliti za koju mnogi od njih glasaju iz nužde, zbog obećanog zaposlenja, da bi zadržali posao…Ima ovakvih scena još onoliko, ali ih niko nije kamerom zabeležio. Izgleda je stvarno ljudima dogorelo do nokata i tu više ne pomaže ni propagandna mašinerija.Evo već duže od decenije naprednjačka klika nam govori o nekakvom dobu blagostanja.Kažu povećali su plate i penzije, ali ćute na to što za taj novac danas može manje da se kupi nego pre deceniju. Prave puteve, a ne brine ih to što će sve manje ljudi da se vozi njima. Zvanično nas je za pola miliona manje. Tobože zapošljavaju, a uhlebljuju svoje kadrove. Ne pominju masovni odlazak zdravstvenih radnika u inostranstvo. I ne samo njih.Srbija uvozi radnu snagu. Nemamo dovoljno vozača, keramičara, roštiljdžija… Neki od njih su zaseli na ministarska mesta, vode javna preduzeća, ušli u diplomatiju, a ostali se spakovali i otišli preko granice.Svega ovoga svestan je i Aleksandar Vučić. Zato pokušava da spase rejting i napravi novu političku organizaciju Narodni pokret za državu. Neko mu je rekao da ponovo zaigra na kartu patriotizma.

Tako sada Vučić brani Kosovo i za sve vreme te odsudne borbe predaje kosovskim vlastima pozivni telefonski broj, policiju, pravosuđe, elektroprivredu, priznaje lična i putna dokumenta, formira granične prelaze i besomučno ponavlja:„Nisam potpisao, ništa nisam potpisao“. Sad se vadi na to da su ga partneri sa Zapada i iz EU lagali.Anonimna gospođa koja je očitala bukvicu Rističeviću je u pravu kada kaže će i tome doći kraj. E, toga naprednjački kartel kao da nije svestan. Kao da ne znaju da će im se olupati o glavu sistem koji su sami stvorili. Tada će im nedostajati bar ta jedna nacionalna frekvencija dodeljena nekoj profesionalnoj televiziji koja bi i sada (što im ne bi odgovaralo) a i tada zagovarala poštovanje slova zakona nasuprot porivu novouspostavljene vlasti za revanšizmom nad dojučerašnjim ugnjetavačima. Njihovi agitprop mediji će i dalje to ostati, samo će promeniti dres i biti na usluzi novoj vlasti kao što su služili i vlastima pre naprednjačke.Manjak slobode i demokratije proizvodi građansko nezadovoljstvo, a potom i neposlušnost. Znamo kako se završi kad taj nedostatak nadomesti ulica.