Već napamet znamo ustaljenu floskulu "najveće povećanje plata i penzija ikada" koju nam kao mantru ponavljaju Aleksandar Vučić i ministar finansija Siniša Mali. I dok oni pokušavaju da nas omađijaju, istina je skroz drugačija. Realnost je morao da prizna i Republički zavod za statistiku, na čelu sa direktorom Miladinom Kovačevićem - prosečna plata za godinu dana realno je smanjena za 1,6 odsto.
Mesecima unazad, tandem Vučić-Mali građanima servira priču o povećanju plata i penzija od „mnogo procenata“. Miladin Kovačević, direktor Republičkog zavoda za statistiku (RZS), ih je demantovao.
Naime, objavljeni su najnoviji podaci o prosečnoj srpskoj plati, a odnose se na novembar 2022. godine. Prema tim podacima, prosečna plata bez poreza i doprinosa u Srbiji iznosi 78.326 dinara. U odnosu na novembar 2021. godine, ovaj iznos je nominalno veći za 13,3 odsto.
Nominalno povećanje znači da na račune zaposlenih teoretski „leže“ veća plata. Međutim, u praksi je drugačije. Realno povećanje je ono koje pokazuje pravo stanje stvari – šta sa svojom platom može da priušti građanin Srbije. A realnog povećanja – nema. Čak suprotno – plate su za godinu dana realno manje za 1,6 odsto.
PROČITAJTE JOŠ
U praksi, to znači da su građani u novembru 2022. mogli da prušte manje stvari nego tačno godinu dana ranije, a za to je stiglo i zvanično priznanje iz Republičkog zavoda za statistiku.
Dušan Nikezić, predsednik Resornog odbora za privredu i finansije Stranke slobode i pravde, kaže za „Novu“ da se pravo kretanje plata i penzija vidi po tome da su one porasle manje od prosečne inflacije.
„Za one građane sa najmanjim primanjima, koji najviše novca troše na hranu i gorivo, realno smanjenje je manje od zvaničnih 1,6 odsto, jer su ove dve grupe proizvoda poskupele i više nego što je inflacija“, kaže Nikezić.
Kako naš sagovornik objašnjava, usklađivanje plata i penzija radi se za prethodni period, a ne unapred, što je značajan pokazatelj stvarnog povećanja ili smanjenja zarada.
„Kad neko kaže ‘povećao sam vam platu’, građani su zapravo, u najboljem slučaju, na nuli, i to ako je povećanje isto koliko je inflaicija, a nikada nije. To znači da su svi na gubitku. Čak i u privatnom sektoru, plate su realno manje“, kaže Nikezić.
Milan Ćulibrk, glavni i odgovorni urednik nedeljnika NIN kaže za „Novu“ da izjava da se u Srbiji dešavaju „najveća ikada“ povećanja plata nije realna, isto kao što nije realno da je naša država u prethodne tri godine bila najbrže rastuća evropska ekonomija.
„Dok je u Srbiji BDP za tri godine porastao za devet odsto, u Irskoj je za 33. Pa kako je devet veće od 33? E isto kao što ta priča nije istinita, nije istina ni da imamo rast plata“, objašnjava Ćulibrk.
Kako dalje navodi, predstavnici vlasti pričaju o rastu plata u evrima, nakon što su evro obezvredili.
„Mi ne jedemo evre, nego hleb, mleko, sir, kajmak, meso – a to je sve poskupelo više nego što je zvanična inflacija. To znači da je plata realno manja za 10 ili 15 odsto, a ne 1,6 kako kažu zvanični podaci. Svako ko zavuče ruku u sopstveni džep može to da vidi, jer mu je jasno da sada može da kupi manje nego pre godinu dana“, kaže naš sagovornik.
On naglašava da priča o tome da će prosečna plata u martu biti 750 evra pada u vodu, jer uopšte nije važno koliko novca zaposleni dobija, već šta mu ta plata omogućava.
BONUS VIDEO Prazan ceger za 1.000 dinara: Ispovest studentkinje iz Beograda o životu pod inflacijom
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare