Za ovu boljku Vučić nema protivotrov! Vreme je da opštenarodni sabor u Beogradu proglasi generalni štrajk

Mogla je opozicija i da ne dođe. Isti bi rezultat bio, osim što ne bismo imali taj momenat da im nije dozvoljeno da se izjasne o novom gradonačelniku. I dobro, ne bismo videli kako su demonstranti jajima i brašnom „ofarbali“ žandarmerijske štitove. I to je to.

Znamo da u institucijama može da prođe sve što ide u korist Aleksandru Vučiću i vladajućoj kamarili.

Kad je opstanak na vlasti - moranje

Na ovaj način Aleksandar Vučić proizvodi nove teme koje kao posledicu imaju zvučne, bombastične naslove, koji privlače pažnju posmatrača. A sve što privlači pažnju, a nije potpuno ispunjavanje studentskih zahteva u vezi sa pogibijom 15 nevinih ljudi na Železničkoj stanici u Novom Sadu, jeste zaludan posao.

Zaludan ako vam je cilj dubinska promena sistema, a promene sistema nema bez promene vlasti.

Prijatelj mi je napisao da je „njihovo moranje da ostanu na vlasti veće od želje ostalih da se takve vlasti oslobode“ - prva grupacija spremna je na sve, a druga još kalkuliše. U pravu je.

#blockquote_0

Jedan bilbord koji sam primetio na studentskim protestima nas kuraži i glasi „Miriše na slobodu“. Ako u ovoj situaciji nekome miriše na slobodu, drugima mora da miriše na memlu zatvorske ćelije. To je pogonsko gorivo naprednjačke odbrane.

Naravno da situacija često stavi pred nas izazov kako da odgovorimo na nju. I tako mnogi akteri, koje otkad su se studenti pobunili nije ogrejala jara reflektora, pokušavaju da se istaknu. I tako, tim isticanjem, naprave priču koja pomeri fokus sa ključne stvari.

Svaki put kad se to desi, Aleksandar Vučić oseti prijatne žmarce.

Otkud ja to znam? Šta mi daje pravo da pretpostavljam situacije kojima nisam prisustvovao?

Ne znam ja ništa, ali me upućuju istraživanja Crte, koja, čini mi se, pokazuju suštinu stvari.

A to je da: 58 % građana veruje studentima, a 33 % građana veruje Vučiću; 64 % građana podržava studentske demonstracije; 84 % građana podržava zahtev da se objavi sva dokumentacija o padu nadstrešice u Novom Sadu; 72% građana smatra da zahtevi studenata nisu ispunjeni; 20% Vučićevih glasača podržava studentske proteste - duplo više nego u decembru.

Ovo istraživanje pokazuje da se trend podrške studentima dobrano povećao u odnosu na decembarsko istraživanje.

U srpskoj politici dva bitna učesnika

Veliki deo opozicione javnosti ne želi da čuje nešto što je već postalo fakat. Danas u srpskoj politici postoje dva bitna učesnika – jedan je trenutno moćniji, a drugi slabiji. Prvi su studenti, a drugi je Vučić.

Ne znam kakav vama ostavljaju utisak rečenice koje u sebi sadrže „on krši zakone“, „izlazi iz ustavnih okvira“, „institucije ne funkcionišu“. Ta toliko puta ponovljena opšta mesta danas zvuče drugačije.

Kad studenti traže da se poštuju Ustav i zakoni i da institucije rade ono što im je posao i iza tog zahteva stane desetine hiljada mladih ljudi koji će krojiti sudbinu ove zemlje, hiljade promuklih grla i krvavih tabana potencijala visokog napona ogrnutog u zastavu Srbije, sve to dobija na važnosti.

Studenti su ustavobranitelji 21. veka.

Zahtev studenata da tužilaštvo i sudovi rade svoj posao bi veoma verovatno doveo do pokretanja krivičnog postupka protiv samog Vučića, što bi izvesno značilo da bi predsednik Republike bio uhapšen.

Zato ja izvesno da vlast studentske zahteve neće ispuniti.

I šta onda?

Generalni štrajk

Sećate li se koliko je vlast insistirala na laži da jedino nadstrešnica nije rekonstruisana. Čak je i predsednik ponavljao tu laž. Isto tako sada insistiraju na narativu da nije bilo korupcije u poslu rekonstrukcije Železničke stanice u Novom Sadu, te da su za pad nadstrešnice i smrt 15 ljudi krivi nestručno izvedeni radovi i traljav nadzor. Pokušavaju da nas ubede da nije korupcija već struka. Nismo mi nego oni. U tom grmu leži strah, znači. Tamo gde je njihov strah, tu je naš posao.

#blockquote_1

S obzirom na to konačnom raspletu bi najviše doprineo jasan stav univerzitetske Komisije, koju je konstituisao Senat BU, o tome da li se iz objavljene dokumentacije jasno vidi osnovana sumnja da je lopovluk doveo do pada nadstrešnice i pogibije 15 ljudi. Ili da zaključe da nedostaju delovi dokumentacije, koji daju odgovor na pitanje da li je korupcija ubila ljude.

Nije li to razlog za postavljanje ultimatuma za smenu Zagorke Dolovac i Mladena Nenadića, glavnog javnog tužioca za organizovani kriminal. Ništa nisu preduzimali, iako postoje dokazi.

Ultimatum bi trebalo da podrazumeva izbor određenih tužilaca na njihova mesta.

Cela priča oko ultimatuma koji je ozbiljan udar u temelje koruptivnog režima treba da dovede do velikog skupa u Beogradu, gde bi više stotina hiljada ljudi na opštenarodnom saboru proglasilo generalni štrajk. Za ovu boljku Vučić nema protivotrov.

Otvaranje bilo koje druge teme ometa opštenarodnu pobunu, koju predvode studenti.

Zašto studenti?

Zato što su ostali akteri 13 godina imali da angažuju svoje kapacitete, a rezultat znamo. Ovo što rade studenti daje rezultate.

Predlozi za prelaznu vladu, posledično, otvaraju pitanje ko bi u toj vladi sedeo i neminovno ruše jedinstvo pobune.

Upadi u lokalne skupštine i zgradu Narodne skupštine ruše koncept mirnih i nenasilnih protesta i daju Vučiću priliku da pred strancima može da nađe alibi za upotrebu sile.

Čak je otvaranje pitanja zabrane iskopavanja litijuma danas suvišno, zato što odvraća pažnju od glavne stvari.

Učešće u radu Narodne skupštine i lokalnih parlamenata ruši koncept generalnog štrajka.

Nebitno je da li je otvaranje ovih pitanja i pokretanje ovakvih političkih akcija posledica saradnje sa režimom, potrebe da neki učesnici u političkom i javnom životu daju neuspešne odgovore na osećanje svoje nebitnosti, ili naprosto političkog diletantizma.

Šta god da je razlog, štetno je.

Skretanje pažnje sa zahteva studenata da se poštuje Ustav, da funkcionišu institucije i da se pohapse svi koji su pokrali narodne pare i tako pobili 15 ljudi u Novom Sadu je svesno ili nesvesno pomaganje Vučiću da politički preživi.

A to je zaludan posao.