Šta je zbor na koji nas pozivaju studenti

“Naše društvo se ujedinilo kao nikad pre, prvo u žalosti zbog tragedije, zatim i u borbi za pravdu. Ipak, pitanje koje se svima nameće ostaje: Koji je sledeći korak”, upitali su studenti u blokadi na X i potom naveli:

“Svako ima pravo da učestvuje u upravljanju svojom zemljom, neposredno ili preko slobodno izabranih predstavnika, zagarantovano je članom 21 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima”.

Oni obrazlažu da Zakon o lokalnoj samoupravi članom 67 predviđa da su oblici neposrednog učešća građana u ostvarivanju lokalne samouprave građanska inicijativa, zbor građana i referendum.

“Isti zakon u članu 69 kaže: Zbor građana raspravlja i daje predloge o pitanjima iz nadležnosti organa jedinice lokalne samouprave. Zbor građana većinom glasova prisutnih usvaja zahteve i predloge i upućuje ih skupštini ili pojedinim organima i službama jedinice lokalne samouprave. Dakle, šta je za studente plenum - to je za narod zbor građana”, navode studenti u saopštenju.

Oni dodaju da studenti ne mogu biti odraz opšte volje.

“Odgovori na najopštija državna i društvena pitanja, koja se trenutno potežu, ne tiču se isključivo studenata i stoga ne smeju pasti samo na naša pleća. Sve građanke i građani, koji su po našem Ustavu neopozivi nosioci suvereniteta, treba da budu uključeni u diskusiju i odlučivanje na temu aktuelne krize”.

Zbog toga studenti pozivaju Srbiju da u lokalnim samoupravama, po modelu neposredne demokratije, organizuju zbor građana.

Činjenica je da studenti glasovima većine donose sve odluke na svojim plenumima i to mesecima unazad. Na svakom fakultetu organizuju se radne grupe, redari i logistika protesta…

Sad pozivaju građane da urade nešto slično, a glavna pitanja koja se nameću jesu: šta je to zbor i da li je moguće da tako nešto zaživi u Srbiji danas?

Politikolog Cvijetin Milivojević za Novu kaže da stariji građani pamte ovakav vid odlučivanja.

Istorijat zborova

“U bivšoj Jugoslaviji postojali su takozvani zborovi radnih ljudi i građana. To je, zapravo, bila jedna vrsta plenuma mesne zajednice u kojoj učestvuju svi građani. Svako od njih, ukoliko to želi, može dođi na plenum i glasati o nekoj odluci”, kaže Milivojević i dodaje da su se na ovim zborovima donosile odluke na nivou mesne zajednice ili na nivou jedinice lokalne samouprave.

“Dakle, reč je o pitanjima koji rešavaju probleme lokalnog života”, kaže Milivojević.

Druga asocijacija na zbor građana jesu agore u starim polisima.

“Na javnom prostoru odigravale su se rasprave i diskusije po pitanju raznih tema na kojima su mogli da učestvuju punopravni građani. Reč je o tipu neposredne demokratije. Na kraju, mi i u našoj istoriji imamo slučaje takvog odlučivanja - pre dva veka su se u oba srpska ustanka okupili viđeniji predstavnici tadašnjih nahija koji su na zborovima izabrali svoje vojvode u borbi za oslobođenje od Turaka. Jednostavno, sve je to neka vrsta građanskog plenuma”.

Da li je građanski zbor izvodljiv?

Milivojević u razgovoru za Novu navodi da u ovo vreme nije nužno održavati građanski zbor samo na lokalu.

“Sad imamo i situaciju da se odlučivanja vode i po cehu, kao recimo Advokatska komora Srbije, Lekarska komora Srbije i tako dalje. Na primer, tamo učestvuje svako ko je član, nevezano za to gde žive”, dodaje.

Na pitanje Nove da li je ovakav zbor na koji pozivaju studenti izvodljiv, Cvijetin Milivojević odgovara da je to pokušaj izražavanja građanske neposlušnosti.

“Ako bi se u nekom mestu održao zbor, reč je onda o nekoj vrsti paralelnih demokratskih zborova koji su pandan državnim institucijama, koje su u poslednja četiri meseca izašle iz svojih ustavnih i zakonskih okvira”, rekao je on.

Kako kaže, uspešnost ovih zborova zavisiće od toga kako će se građani odazvati.

“U principu, to je druga faza u velikoj kampanji građanske neposlušnosti u Srbiji. Ako postoji građanski zbor na nivou jedne opštine, onda građani time ne priznaju svoje predstavnike u Skupštinama”, zaključuje Milivojević.

BONUS VIDEO: