4
Moram ovako javno da se obratim Danici Grujičić, aktuelnoj ministarki zdravlja, u nadi da će uvažena doktorka odgovoriti. Dva puta sam slao pitanja njenom kabinetu s namerom da saznam ono što se i drugi pitaju - otkud privatna bolnica „Aurora“ u krugu Kliničkog centra Srbije.
I da odmah kažem, ovo nije tekst protiv privatne zdravstvene prakse, koju podržavam i zalažem se za njeno uvođenje u sistem državnog osiguranja. Reč je o nečemu što liči na sukob interesa, na neetičnost i masku za pojedinačne kombinacije.
Lokacija je tako odabrana da potpuno zbunjuje narod koji svakodnevno opseda KCS u potrazi za zdravljem. Pojedini se razočaraju kad shvate da se tamo sve plaća i da nema veze sa državnim zdravstvenim sistemom.
To zbunjivanje bolesne nacije se ne može nazvati slučajnim. Prilikom otvaranja pomenute ustanove doslovce je saopšteno da je „u krugu KCS počela sa radom opšta bolnica ’Aurora’, koja ima za cilj da postavi nove standarde u kvalitetu lečenja i smeštaja pacijenata”. Iz ove rečenice se ne vidi da je reč o privatnoj, a ne o državnoj bolnici već o „standardu i kvalitetu“. Dalje bi se moglo zaključiti da je „Aurora“ mesto gde će se edukovati doktori i sestre na korist svima nama. Naoko, divan projekat koji bi trebalo i drugi da slede.
Ko se leči u „Aurori“ nije teško pretpostaviti s obzirom na to da je reč o „modernoj bolnici po najvišim standardima“, što je, naravno, za svaku pohvalu. Tu je 14 apartmana, plus predsednički od 55 kvadrata sa kuhinjom i radnom sobom. Da oboleli predsednik nastavi svoje aktivnosti.
PROČITAJTE JOŠ:
Koji je interes Ministarstva, KCS i građana u davanju prostora za privatnu bolnicu „Aurora“? Ovo sam pitanje takođe poslao ministarki (i Miliki Ašaninu, direktoru KCS), ali zalud. Još me je interesovalo da li će i druge privatne bolnice moći da se usele u prostore KCS. Da li će, na primer, ta praksa biti raširena u kliničke centre u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu.
Istine radi valja reći da bolnica nije otvorena za mandata Danice Grujičić. Zgrada u kojoj je „Aurora“ već dugo je „izopštena“ iz KCS. Prvo je to bio dom zdravlja, a potom bolnica. Moglo bi se zaključiti da ni bivši ministar Lončar nije idejni tvorac te nenormalne prakse. Lončar, Grujičićeva i direktor Ašanin su, po svoj prilici, samo ušli u već razgažene opanke. I nije im tu ništa bilo neobično. Njihova saglasnost za „Auroru“, kakva god bila – prećutna, direktna, indirektna je merljiva i na legalnom i na ilegalnom tržištu.
Inače, u vreme kada je „Aurora“ počela sa radom u KCS, izgrađena je nova zgrada za „iks“ nož. Prostor je približne površine kao i zgrada u kojoj je bolnica. Treba li za to ikakav komentar.
Sve ovo znaju zaposleni u KCS, od direktora Ašanina pa nadalje, znaju u Ministarstvu zdravlja, i svi ćute. Nikome ne smeta što se privatna zdravstvena ustanova poziva na ime Kliničkog centra (bili su istaknuti i bilbordi). Ne smeta im, dakle, konkurencija u „krevetu“.
Na šta bi, recimo, ličilo da u zgradi državnog univerziteta neko otvori privatni fakultet ili da Poštanska štedionica izda šaltere privatnoj banci. Neke stvari su prosto nespojive. Samo što ovu nespojivost neće da vide oni kojima je to posao. Privatna bolnica u krugu KCS je neka vrsta izrugivanja narodu koji je prinuđen da se leči u privatnim ordinacijama. I koji je često u situaciji da dva puta plaća svoj put do zdravlja, jednom izdvajajući za državni zdravstveni fond, drugi put na šalterima privatne prakse. Stotine miliona evra, možda čak i milijarda se uzme na ovaj način od obolelog naroda. Naravno za to nisi krivi ljudi iz „Aurore“ i privatnog sektora, već sistem koji je to dozvolio. I taj sistem treba menjati.
Zato očekujem od ministarke Grujičić da se javno izjasni po ovom pitanju. Da kaže ko su vlasnici „Aurore“, ko je od njenih kolega iz Kliničkog centra angažovan u pomenutoj bolnici i da li ta bolnica treba da ostane na istom mestu. Pitanja su jednostavna, a pretpostavljam da su odgovori teški. Makar onoliko koliko su teški i interesi.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare