0
Jedan srednjoškolac iz Železnika (S. Č.) i njegov vršnjak iz Zemuna (M. S.) danas bi jurcali po školskom dvorištu, popravljali ocene, prepisivali na pismenom... uživali u životu, da neka sila nije, nasilno, u utorak završila školsku godinu. Pravili bi planove za leto i more, ovako, osvanuli su u crnim vestima, njihova tela su izvučena iz jezera na Adi. Udavila ih je trava beogradskog kupališta.
Kakva tragedija na kraju tragične školske godine. Kakav poraz ljudi koji brinu o bezbednosti dece, o javnim mestima, o skupovima. O svima nama. Mogla je nesreća da se desi bilo gde u Srbiji gde se učenici, po tradiciji, okupljaju poslednjeg školskog dana.
Zna se da u takvim situacijama neobuzdana mladost ne vodi baš mnogo računa o sebi. I da toj mladosti treba biti pri ruci, da je ponekad spase i od same sebe. Više puta sam viđao kako policija po beogradskim ulicama prati kolone raspevanih i presrećnih srednjoškolaca. Da sačuva i njih i vozače od eventualnih nevolja. A juče?
Čemu služe školski policajci i policajci uopšte ako nisu bili sa decom na Adi. Zar nijedna ekipa iz komunalne policije nije mogla da provede dan na tom i na ostalim mestima gde se mladost okuplja. Kako se niko ne seti da Žandarmerija i ronioci malo vežbaju tog dana. Onako, da se vide da su tu. Šta je falilo i da se ekipa Hitne pomoći parkira u blizini.
Sve bi to i psihološki delovalo na decu. Poslala bi im se poruka da se klone rizičnih ponašanja. Možda sve to ne bi bilo dovoljno, možda tragedija ne bi bila izbegnuta, ali ostao bi utisak da je vlast učinila sve što je do nje. Ovako, ostaje gorak utisak da smo svi mi prepušteni sami sebi, da sve te službe koje plaćamo služe samo za paradiranje, zastrašivanje i uhlebljenje. Horski ćemo slušati od svih njih – mi nismo nadležni, mi nismo krivi. Što bi u prevodu moglo da znači – mi malo nismo ni ljudi.
Pročitajte još:
Gotovo cinično zvuči upozorenje policije posle tragedije da se ne ulazi u jezero na Adi Ciganliji. Gde su bili pre dva, tri dana da to saopšte. Mudre glave nisu mogle da se sete prethodnih godina kada su se srednjoškolci okupljali, zaboravili su tuče đaka, razbijene flaše i glave. Prosto da se čovek zapita čemu oni služe, ne dolaze po pozivu (dvorište N1, Savamala), ne deluju preventivno, ne obezbeđuju skupove građana, a nađu se na plantaži „Jovanjica“ i u okruženju Belivuka. Ljudi, šta se sa vama događa?
Da MUP ima direktora, sada bih rekao da mora biti smenjen, da ima ministra policije, isto bi važilo i za njega, da ima načelnika beogradske službe, i on morao da odgovara. Direktora bukvalno nemamo, a ostali nameštenici su puka partijska ekipa koja samo sluša šefa.
Pravo je čudo da ni ljudi koji rukovode Javnim preduzećem Ada Ciganlija nisu preduzeli ništa da tog dana pojačaju prisustvo. Mogli su za taj dan angažovati nekoliko redara, nek se nađu: da alarmiraju ako se desi požar, tuča, masovno trovanje i vrag bi ga znao šta sve još. Jok, oni se ne oglašavaju, a u njihovoj kući su se ugasila dva mlada života. Valjda će do 16. juna biti spremni za sezonu.
Tim ljudima iz Ade Ciganlije trebalo bi da je crven obraz. Uz Gašićeve „plave“ i Šapićeve „bele“, eto naše nerećne trobojke. To je taj sistem koji „nije“ zatajio. A baš ove godine je budnost morala biti znatno iznad rutinske.
Vratimo se na početak – da školska godina nije skraćena, sve bi bilo drugačije, na Adi bi bila otvorena sezona, dežuralo bi se… Sada bi bilo dobro da znamo čija je bila inicijativa i sa kojim obrazloženjem da se školska godina skrati. Hoće li se predlagač javiti? Ta odluka je doprinela tragediji, baš kao što je slanje helikoptera u Novi Pazar odnelo sedam života. I kao što je odlaganje dana žalosti („Ribnikar“) zbog košarkaške utakmice indirektno pomoglo masovnom ubici u Duboni i Malom Orašju.
Nesreće se samo lepe na vlast, koja tumara u mraku.
BONUS VIDEO: Milenko Vasović Naš novac kojim plaćamo RFZO, treba da prati naše lečenje
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare