Institucije pod Vučićevim cipelama od 1.860 evra: "Nepristrasni" sudija voli predsednika a opoziciju pita ko ih plaća

Nisam mogao bez trolovanja, što bi rekli klinci, jerbo je isti arbitar u istom TV nastupu izrekao ono što je u direktnoj suprotnosti sa ovim napred rečenim.

Kaže sudija Petrov da Ustav predviđa slobodu mirnog okupljanja građana, i onda je krenuo da izbacuje parole iz palete radikalsko-naprednjačke propagandne edicije.

„Ko sve to finansira“ i da se protestima „o svemu i svačemu kad god želite, stvara neredovno stanje koje traje“.

Samo se setite ko često lepi etikete suparničkoj strani da su strani plaćenici. Doduše, sada bi s pravom mogle da se zamene uloge, jer su pravi strani plaćenici stranih vlada i multinacionalnih kompanija ljudi koji sede u vlasti. Ja imam slobodu da to napišem, jer, eto, nisam sudija Ustavnog suda.

Veli dalje sudija da ima u državi ljudi poput predsednika Aleksandra Vučića, koji se ne obaziru na to da li je stanje vanredno ili redovno, oni rade svoj posao.

„Ali imamo, nažalost, one koji pretenduju na vlast, a koji očigledno misle da je jedini način da se na vlast dođe neredovnim putem, a onda verovatno i da vlast ostvaruju na isti način“, kaže Petrov i tako podiže nogu i pišnu na onu odu nezavisnosti koju sam pomenuo u prvoj rečenici.

Još ako se zna da je sudija koji kaže da ne bi trebalo da staje ni na jednu ni na drugu stranu bio na listi potpisnika podrške Aleksandru Vučiću, onda možemo da zaključimo da o nepristrasnosti govori samo zato, jer je to lepo čuti, poželjno je i ispravno, ali on nije nepristrasan.

Procenite sami:
„Političko iskustvo Vučića, poznavanje mehanizama vlasti, lične karakteristike i nesporna harizma, upornost, rad… pružaju garanciju da ćemo dobiti, ako ga narod izabere, predsednika po meri Ustava. Meni se čini da ga do sada nismo imali.“

#blockquote_0

Zamislite samo ovako nepristrasnog sudiju kad bi uzeo pištaljku i izašao na fudbalski teren.

Baš bi se lepo proveo.

Tribine (vox populi) bi mu zviždale, skandirali bi mu „fuck you referee“, „sudija pederu“, „ko ti dade pištaljku“ ili u ovim kukuruz ligama „‘oće l‘ bit‘ paprikaša posle tekme“. Ne sumnjam da se posle ovakvih nastupa i uopšte angažmana u nezavisnom telu u kom protežirate najmoćnije u zemlji redovno ide na paprikaš u nekakvom formatu.

Jer ako se do dana današnjeg sudija nije bavio izbornom krađom na decembarskim izborima, ne sumnjam da je „paprikaš“ bio dobar, jak, i solidno začinjan.

Odoh malo sa Ustavnog suda na stadion, ali paralela je jasna. Pristrasnost je vidljiva, a na pristrasnost uvek ide reakcija javnosti. Opravdana!

Mada, šta ja tu drvim toliko o sudiji koji voli Vučića, kad ima još onih koji bi trebalo da budu naši, građanski, narodni, nezavisni, a daleko su od toga.

Setite se samo onog velikog Vučićevog kontramitinga kad se sjatiše na stranački skup generali u uniformana.

Došle epolete da se poklone vođi, tugo moja. One iste epolete koje koje zaćute kada im vozilo iz kolone ugasi celu jednu porodicu, kad zataškavaju svoje greške u slučaju smrti kolege na vojnoj vežbi na Pešteru, iste šapke koje ponizno klimaju glavama na protivzakonita naređenja o maltretiranju porodice Novice Antića.

Ma ne samo sudije i đenerali i poneki opozicionari koji su na mig iz američke ambasade razrušili jedinstvo jednog moćnog bloka. Klanjaju mu se i panakamilavka patrijarha, ma i žezlo se savija u naklon, a da neće sudija Ustavnog suda.

Šta je Ustavni sud naspram želja i planova našeg, a naročito sudijinog predsednika?

Nije Vučić porobio sve institucije, no su se te institucije podastrle pod njegove „Alessandro Demesure Leather Oxford“ cipele od 1.860 evra.

Do ljudi je, do nas je.

Neki među nama su deo tih institucija i brane njihov integritet i dostojanstvo.

I lični i institucionalni.

A neki više vole posle „utakmice“ na dobar „paprikaš“.

Sve je stvar izbora.