Srbija, zemlja Novaka Đokovića, Nordeusa i Seven Bridges

U fokusu ovog dela programa u organizaciji Inicijative „Digitalna Srbija“ bili su Nebojša Đurđević, direktor ove nevladine organizacije, Stefan Kuester iz organizacije Startup Genome sa sedištem u Silicijumskoj dolini, kao i predstavnici Radne grupe koja od nedavno priprema prvu nacionalnu Strategiju razvoja startap ekosistema — Zoran Vasiljev, Tanja Kuzman i Jan Kobler.Startup Genome je organizacija koju je pre 10 godina osnovala grupa uspešnih serijskih preduzetnika iz Silicijumske doline koji su primetili da je razvoj u ovom domenu rezervisan samo za taj deo sveta, ali i da ta situacija može da se promeni. „Od tog trenutka do danas, mi smo u preko 100 gradova sveta istraživali faktore koji čine jedan startap ekosistem uspešnim. Naša misija je da uočimo, a zatim i sa drugim ekosistemima podelimo uspehe i neuspehe, kako bi svi oni učili jedni od drugih,“ kazao je Kuester i dodao da je pre dve godine ova organizacija u svoju globalnu analizu uvrstila i startape iz Beograda i Novog Sada.

Prema američkoj organizaciji, startap ekosistem čine ljudi, sami startapi i različite organizacije (kao što su akceleratori, finansijske institucije, univerziteti, korporacije i relevantne državne institucije) koje u međusobnoj interakciji deluju kao sistem — da kreiraju nove startap kompanije i podrže njihov brzi rast.„Kada sam se u leto 2018. godine vratio iz Toronta i pridružio Inicijativi „Digitalna Srbija“, počeo sam neformalno istraživanje koliko se u našoj zemlji zapravo zna o domaćim startapima,“ kaže Đurđević i dodaje da je bio iznenađen koliko je u tom trenutku bilo malo kredibilnih podataka. „Na moje pitanje koliko startapa postoji u Srbiji, dobijao sam doslovce odgovore u rasponu od 65 do 650. Zaista nismo znali mnogo — jedino što je bilo jasno je da je ekosistem izuzetno dinamičan, sa nekoliko vrlo uspešnih startapa. Ipak, nije bilo bilo kakve sistematičnosti koja je neophodna za uspešni razvoj,“ dodao je Đurđević.Usledila je saradnja sa organizacijom Startup Genome čije istraživanje je, prema Đurđevićevim rečima, kao najveće snage domaćeg ekosistema identifikovalo visok stepen stručnosti i kvaliteta inženjerskog kadra gde smo u top 10 ekosistema na svetu, kao i veliki potencijal u segmentima blokčejna i industrije video-igara. S druge strane, Kuester je naglasio da ima mnogo prostora za dalje napredovanje, pogotovo kada je reč o izvorima finansiranja za startape u ranoj fazi razvoja i lokalnoj povezanosti osnivača sa osnivačima, investitorima i ekspertima, te razmeni informacija među njima — gde se kotiramo ispod svetskog proseka.U tom duhu nastavila se diskusija na narednom panelu u kome su učestvovali upravo predstavnici Radne grupe kojom Đurđević predsedava, a koja se prihvatila izrade predloga prve nacionalne Strategije razvoja startap ekosistema. Među 38 članova ove Radne grupe su jučerašnji panelisti među kojima je Zoran Vasiljev, tehnološki preduzetnik i generalni direktor grupe kompanije Centili, člana Inicijative „Digitalna Srbija“.„Svaki ekosistem zavisi od broja startapa i poverenja koje ekosistem ima da privuče investicije,“ kaže Vasiljev koji se nakon 20 godina uspešne karijere u Jugoistočnoj Aziji vratio u Srbiju početkom prošle godine. „Nisam se iznenadio po povratku u zemlju, već obradovao što se stvorila klima u kojoj preduzetništvo može da postoji, investira i napreduje. To mi je bio veliki signal da prihvatim ulogu koju sada imam i svojim iskustvom aktivno doprinosim svemu čime ćemo se u budućnosti baviti kroz Inicijativu „Digitalna Srbija“ i samu Strategiju razvoja startap ekosistema,“ istakao je Vasiljev i sa publikom podelio svoje uverenje da je razvoj startapa jedna od najvećih ekonomskih šansi pred našom zemljom.Svoju motivaciju da se priključi širokoj Radnoj grupi koja radi na pripremi Strategije razvoja startap ekosistema objasnila je i Tanja Kuzman, koja u kompaniji PwC vodi digitalne, startap i inovativne inicijative u osam zemalja Jugoistočne Evrope.

„Ako pogledamo razvijenije ekosisteme od našeg i one koji su danas u celom svetu prepoznati, videćemo da je jedna Francuska u poslednjih nekoliko godina izuzetno velikom brzinom razvila svoj ekosistem. Na jednu od vodećih pozicija gde je danas, ova zemlja je dospela kroz vrlo dobro koordinisan i integrisan pristup podršci startapima. Primeri drugih zemalja su nam mnogo puta pokazali da, kada se desi koordinisan pristup, dešavaju se i brzi koraci u razvoju. Upravo to je potrebno našem ekosistemu da bi ostvario svoj ogromni potencijal,“ rekla je Kuzman.Sa ovim se složio i Jan Kobler, partner u investicionom fondu South Central Ventures koji se fokusira na ulaganja u tehnološke kompanije u ranoj fazi razvoja u ovom delu sveta. Kobler smatra i da je donošenje Strategije od velikog značaja za rešavanje jednog od gorućih problema koje je Startup Genome identifikovao, a to je nedostatak raspoloživih sredstava za finansiranje u početnoj fazi.

„U ranim fazama su državni izvori finansiranja izuzetno bitni jer je kreiranje ekosistema uvek problem. Bez tog kapitala, sve bi mnogo duže trajalo i puno kapitala bi bilo izgubljeno. To je dobar način da se uveća broj startapa u ekosistemu koji će onda biti interesantan za investiranje stranim fondovima i kompanijama,“ rekao je Kobler.Stefan Kuester je svoje izlaganje na Webizu zaključio konstatacijom da su srpski startapi, poput kompanija Nordeus i Seven Bridges, već prepoznati kao evropski lideri u oblastima kojima se bave i da, pored Novaka Đokovića, mogu najbolje da predstavljaju Srbiju u svetu.Na samom kraju ovog segmenta konferencijskog programa, Inicijativa „Digitalna Srbija“ je najavila da će u narednom periodu organizovati niz javnih konsultacija kako bi prikupila što više sugestija i komentara koji će biti uvršteni u Strategiju razvoja startap ekosistema koji se priprema.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram