Procvat rudarenja Bitkoina u saveznoj državi Njujork naišao je na blokadu nakon što je Senat usvojio zakon koji, iz ekoloških razloga, ograničava rudarenje kriptovaluta.
Senat je, nakon pritiska zagovornika zaštite životne sredine, izglasao meru koja delimično ograničava rudarenje. Predlog zakona, kome se žestoko protivi industrija kriptovaluta, je usmeren na rudarenje koje koristi električnu energiju iz elektrana koje rade na fosilna goriva.
Nakon što je Kina prošle godine uvela nova ograničenja za rudarenje bitkoina, mnoge rudarske operacije su se premestile u SAD. Njujork, sa obilnom hidroelektričnom energijom i penzionisanim postrojenjima na fosilna goriva koja se mogu ponovo pokrenuti radi kopanja bitkoina, brzo je postao novo središte za rudarenje.
Pročitajte još
Ponovni razvoj fosilnih goriva izazvao je reakciju nekih stanovnika i zagovornika zaštite životne sredine. Oni su zabrinuti da će oživljene fabrike fosilnih goriva, uz pomoć bitkoina, oštetiti ekosisteme i poremetiti napore države da se uhvati u koštac sa klimatskim promenama.
Obećavajući nova radna mesta, kripto industrija je podelila demokrate u Senatu oko toga da li će moratorijum imati veće ekološke ili ekonomske troškove, a pregovori su trajali do kasno uveče.
Predlog zakona se može suočiti sa još jednim testom u zavisnosti od odluke guvernerke Keti Hočul da li će potpisati ili staviti veto na zakon. Prema nedavnom pisanju Njujork Tajmsa, Hočul je prošlog meseca primila donaciju od 40.000 dolara od izvršnog direktora kompanije koji je bivšu fabriku aluminijuma pretvorio u postrojenje za rudarenje.
Predlog zakona koji je izglasan danas uspostavlja dvogodišnji moratorijum na sve nove dozvole za operacije rudarenja kriptovaluta koje koriste posebno energetski intenzivan pristup za verifikaciju transakcija u blokčejnu. On se posebno odnosi na dve najveće kriptovalute: Bitcoin i Ethereum.
Uz dokaz o radu, rudari koriste poseban hardver za rešavanje složenih zagonetki, a zauzvrat zarađuju kripto žetone. Ovaj proces usput troši mnogo električne energije.
Da je Bitcoin nacija, bila bi na 32. mestu u svetu (odmah između Argentine i Holandije) po godišnjoj upotrebi električne energije.
Velika potražnja za energijom predstavlja pretnju klimatskim ciljevima koje je postavila savezna država Njujork 2019. godine, a koja je obavezala na smanjenje emisije gasova za 85 odsto do 2050. godine.
Stanovnici i aktivisti zabrinuti za životnu sredinu naročito naglašavaju uticaj Elektrane „Greenidge“ u regionu Fingr Lejks u Njujorku koja je prvenstveno je radila kao elektrana na ugalj, a zatim je preusmerena na gas i pretvorena u epicentar za rudarenje tokom 2020. godine.
Moratorijum na rudarenje bitkoina za sada ne važi za „Greenidge“ jer se fokusira na elektrane na fosilna goriva. Zakon ujedno ne predviđa zabranu rudarenja koje koristi obnovljive izvore energije ili manje energetski intenzivne alternative.
***
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar