Milenijalci i digitalna bezbednost: Kako lažni profili, overdoza samopouzdanja i online prevare ugrožavaju generaciju 1980–1996.

📊 Ključni globalni podaci iz izveštaja

U anketi sprovedenoj početkom 2025. godine na 4.000 ispitanika iz osam zemalja (uključujući i Srbiju), izdvajaju se sledeći podaci:

1. 71% milenijalaca sebe vidi kao „IT kapetane“ svojih domaćinstava – tehnička podrška broj 1.
2. 60% je doživelo digitalne obmane poput *catfishinga*, lažnih profila ili prevara.
3. 68% kaže da su oprezniji u sklapanju online poznanstava, ali…
4. čak 44% i dalje veruje informacijama unutar svojih online zajednica.
5. 38% priznaje da je poverenje poklonilo pogrešnim osobama na internetu.
6. 45% objavljuje važne životne vesti (poput selidbe, raskida ili napredovanja) prvo na društvenim mrežama, pre nego najbližima.
7. Više od 60% uređuje sadržaj kako bi stvorilo idealizovanu sliku sebe.
8. 14% je koristilo lažne profile i identitete.
9. 47% se oseća prijatno kada deli lične informacije online.
10. 29% smatra da im online zajednice pozitivno utiču na mentalno zdravlje – dok **10%** navodi suprotan efekat.

Kakva je situacija u Srbiji?

Istraživanje pokazuje da se milenijalci u Srbiji uklapaju u globalni trend, ali uz nekoliko posebnosti:

Srbi dele isti nivo (44%) poverenja u online zajednice kao i globalni prosek – iako većina to čini bez dodatne provere identiteta svojih digitalnih sagovornika.

Zajedno sa nemačkim milenijalcima, srpski ispitanici prijavljuju najniži nivo mentalnog benefita od digitalnih zajednica (24%).

Gotovo trećina (31%) milenijalaca iz Srbije izjavljuje da objavljuje važne životne promene – poput raskida, unapređenja na poslu ili preseljenja na društvenim mrežama pre nego što o tome obaveste najbliže članove porodice i prijatelje lično. Ipak, dve trećine anketiranih (66%) kažu da im je lakše da razviju iskrena prijateljstva i romantične veze kroz direktnu, ličnu komunikaciju.

🚨 Šta je "iluzija znanja" i kako vodi u lakovernost

Digitalna samouverenost milenijalaca vodi ka tzv. „iluziji znanja“. Verujući da sve znaju, često ne proveravaju informacije niti identitete. To ih čini savršenom metom za:

*prevare na LinkedInu i dejting aplikacijama,
* romantične ucene i *sextortion*,
* krađu identiteta i finansijsku prevaru,
* širenje lažnih vesti i manipulaciju algoritmima.

 🔐 Pet ključnih saveta za veću digitalnu bezbednost

Iako izazovi deluju zastrašujuće, postoje konkretni koraci koje svako može preduzeti:

1. Proveravajte identitete

Koristite "reverse image search", proverite da li profil izgleda verodostojno i – ukoliko je moguće – zatražite video poziv pre dublje interakcije.

2. Ne delite previše

Budite pažljivi s geolokacijama i ličnim informacijama na mrežama. Informacije o mestima koje često posećujete mogu otkriti obrasce kretanja.

3. Pazite na tuđe podatke

Ne delite fotografije i informacije o drugima bez njihove dozvole. Digitalni bonton počinje brigom za privatnost i drugih.

4. Učite o prevarama

Budite informisani – Proveravajte najnovije informacije o digitalnim prevarama, "phishingu" i drugim pretnjama.

5. Digitalna higijena je osnov

Redovno ažurirajte aplikacije i softver. Koristite jake lozinke i menjače lozinki, kao što su *Password Manager* alati. Bezbedno ponašanje počinje od svakodnevne rutine.

🎯 Zaključak

Milenijalci možda jesu prva digitalna generacija, ali to ih ne štiti automatski od digitalnih opasnosti. Iza slike uspešnog "influencera" često se krije emocionalna ranjivost, usamljenost i lakovernost. Ako digitalna samopouzdanje postane digitalna arogancija – posledice mogu biti ozbiljne.

Napomena: U proizvodnji ovog teksta pomogao je ChatGPT