Epl uvodi novu opciju: Obaveštajne službe više ne mogu prisluškivati novinare

Nova funkcija, nazvana „Lockdown Mode“ (zaključani režim) omogućiće svakome da efikasno blokira napade. To uključuje priloge u imejlovima, neželjene pozive, kao i priskuškivanje i praćenje korisnika od strane različitih vlada i obaveštajnih službi.Ovo je jedan od najznačajnijih koraka u borbi protiv unosne industrije špijunskog softvera čiji alati mogu da prate telefone, a da žrtva pre toga ni na šta nije kliknula. Takođe dolazi u trenutku kada Bajdenova administracija pokušava da obuzda upotrebu špijunskog softvera u zemlji.Međutim, postoje određeni kompromisi dok je uređaj u zaključanom režimu. Vlasnici telefona neće moći da koriste funkcije kao što je USB povezivanje sa računarom ili koriste programe za upravljanje uređajima koji se koriste pri popravci mobilnih telefona.Ova najava donekle predstavlja priznanje da je špijunski softver globalni problem. Na ovakvom softveru rade vrhunski inženjeri u kompanijama za nadzor kao što je izraelska „NSO Group“. Izdavači špijunskog softvera će verovatno tražiti načine da zaobiđu režim zaključavanja, a Epl planira da nagradi svoje programere koji pronađu ranjivosti u sistemu sa 2 miliona dolara.Iako Epl naglašava da špijunski softver retko kada uspešno prodre u njegove uređaje, bilo je nekoliko takvih slučajeva i to na državnom nivou. Epl je prošlog septembra objavio kritično ažuriranje svog operativnog softvera nakon otkrića da je špijunski softver koji je razvila „NSO Group“ korišćen za praćenje saudijskog disidenta. Epl je potom tužio „NSO Group“ zbog navodnog kršenja saveznog zakona protiv hakovanja. Grupa NSO je tvrdila da svoj softver prodaje samo "ovlašćenim korisnicima u svrhe sprovođenja zakona i borbe protiv terorizma".To ukratko znači vladama i obaveštajnim službama. Problem sa tim je što mnoge zemlje nemaju adekvatne sisteme zaštite koristnika i što se ovakav softver zloupotrebljava kako bi se pratili neistomišljenici, ili, u nekim slučajevima, protivnici vlasti u zemljama smanjenih demokratskih kapaciteta.Od Maroka, preko Meksika, do Singapura, stručnjaci za digitalnu forenziku otkrili su da se različiti špijunski softveri koriste za praćenje kretanja aktivista za ljudska prava, ambasadora i zaposlenih u ambasadama, novinara i drugih.Jedna takva meta je bila supruga ubijenog meksičkog novinara koji je istraživao narko kartele, prema istrazi „Sitizen Laba“, centra za istraživanje digitalnih prava Univerziteta u Torontu iz 2019.„Sada postoje nesporni dokazi da industrija špijunskog softvera olakšava širenje autoritarnih praksi i doprinosi masovnom kršenju ljudskih prava“, rekao je direktor Ron Deibert, direktor Sitizen Laba, novinarima uoči najave režima zaključavanja.Epl je u sredu takođe rekao da donira 10 miliona dolara „Fondu za dostojanstvo i pravdu“ koji će podržati napore da se istraži i podigne svest o špijunskom softveru.

Bajdenova administracija je pokušala da suzbije širenje špijunskog softvera dodavanjem dva izraelska preduzeća, među kojima je NSO Grupa, na listu Ministarstva trgovine koja ograničava poslovanje SAD sa ovim firmama.Špijunski softver je došao fokus prošle godine kada su iPhone telefoni desetak predstavnika američkog Stejt departmenta, koji rade u Africi, hakovani alatom sa potpisom „NSO grupe“, ranije je izvestio CNN.Portparol NSO grupe je tada u odgovoru rekao da je firma, kada je saznala za incident, odlučila da "odmah ukine pristup nekim korisnicima sistemu, zbog ozbiljnosti navoda“. Portparol je takođe rekao da nije dobio „nikakve dokaze da su u ovom slučaju korišćeni alati NSO-a“.***

BONUS VIDEO: Ransomver - hakeri vrebaju na internetu, čuvajte svoje računare

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=sortiransomwaream-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2178506"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookInstagramTwitter