Zbog sve veće potražnje za električnim vozilima, kao i vrlo snažne kampanje automobilskih proizvođača uslovljene sve strožim merama o emisiji CO2, opravdano se postavlja pitanje - šta će se kasnije raditi sa toliko dotrajalih baterija iz e-vozila?
Kako piše Energetski portal, ne smemo da previdimo potencijalne opasnosti po životnu sredinu koje dolaze sa masovnim korišćenjem baterija. Tu se pre svega misli na litijum-jonske baterije koje, ukoliko se pravilno ne odlažu i recikliraju, mogu da eksplodiraju i oslobode opasne materije.
Osim toga, iskopavanje litijuma predstavlja veliki problem za životnu sredinu jer zagađuje reke i okolno zemljište, a incidenti poput pomora ribe i stoke doveli su do toga da se otvaranju novih rudnika pruža sve veći otpor, kako u našoj zemlji, tako i šire.
Između 2016. i 2018. godine cena litijuma se udvostručila, pa su mnoge automobilske kompanije već sada prepoznale da je ulaganje u sisteme za reciklažu podjednako važno kao i razvijanje autoindustrije budući da je korišćenje recikliranih materijala podjednako efikasno, a moglo bi i da u velikoj meri snizi cene baterija.
Na koji način se recikliraju baterije?
Za sada se svega pet do 10 odsto litijum-jonskih baterija u svetu reciklira, prenose svetski mediji. Ipak, vodeće automobilske kompanije, poput Nisana, Renoa i Folksvagena uveliko rade na razvijanju tehnologije za recikliranje i otvaraju postrojenja za tu namenu. Folksvagen za sada reciklira oko 3.600 baterija godišnje, a ni ostale kompanije ne zaostaju.
Recikliranje baterija električnih automobila je zahtevno jer troši veliku količinu energije, a sam proces se obavlja u nekoliko koraka. One se najpre usitne ili istope, a potom se različite komponente odvajaju magnetima i dalje prerađuju ne bi li se ponovo iskoristile.
Manuelno odvajanje litijum-jonskih ćelija učinilo bi reciklažu efikasnijom i čistijom, ali ova metoda nosi rizik po radnike. Rešenje bi mogla biti automatizacija i korišćenje robotike, premda su u opticaju i alternativne metode kako bi se efikasnost reciklaže popela sa trenutnih 60 odsto iskorišćenih materijala na 95 do 100 odsto.
Pored reciklaže, postoje i drugi načini da se negativan uticaj litijum-jonskih baterija svede na minimum. Prilikom kupovine automobila, prednost bi mogla da se daje onima sa manjom baterijom, naročito ukoliko se kupuje vozilo za gradsku vožnju, pa veliki domet nije preko potreban.
Litijum-jonske baterije našle su i svoju sekundarnu namenu za skladištenje struje iz obnovljivih izvora. Kućna baterija Power Wall prikuplja energiju iz solarnih panela koja može da se koristi noću ili da se ponese na put, a ideja je potekla od kompanije Tesla.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare