Ukoliko redovno pratite automobilsku industriju, verovatno ste upoznati sa skraćenicom WLTP. Radi se o novoj metodi merenja potrošnje goriva i emisije štetnih gasova, koja je prilično komplikovana. Takođe, Worldwide Harmonised Light Vehicle Test Procedure (WLTP) je od svog početka prouzrokovao mnoge probleme proizvođačima. Primera radi, Porsche je imao skoro 50 procenata manju prodaju u 2019. baš zbog WLTP-a.
Ova procedura testiranja prosečne potrošnje zamenila je NEDC (New European Driving Cycle) i pokazala se kao dosta realnija, jer su brojke bile približnije onima koje se mogu ostvariti u svakodnevnom saobraćaju.
NEDC se koristio još od 1980-ih, ali i pored brojnih unapređenja postao je prevaziđen. O novoj WLTP proceduri se pričalo još od 2008, sa planom da se regulativa završi do 2018. kako bi testiranja po novom standardu započela do 2023.
Međutim, Dizelgejt skandal je uticao na Evropsku komisiju da ubrza ovaj proces, što je proizvođačima dalo svega 13 meseci da se pripreme za novi standard. WLTP je postao obavezan od 1. septembra 2018. za merenje potrošnje goriva i emisija svih novih vozila u EU.
Kako se meri potrošnja prema WLTP standardu
WLTP procedura izgleda identično kao i NEDC, jer se testiranje vrši u laboratorijskim uslovima, ali tu se sve sličnosti završavaju. Dok WLTP test traje oko 30 minuta, za razliku od 20 minuta koliko je trajao NEDC, čitav proces ipak može potrajati do 5 dana, što je dosta duže od prethodnog standarda testiranja. Kako bi se imitirali uslovi svakodnevnog saobraćaja, temperatura u laboratoriji je 23 stepena, a postoji i drugi test za evropska vozila sa reprezentativnijih 14 stepeni. Ubrzanje i kočenje je oštrije nego pre, što oslikava uslove saobraćajne gužve, a veće su prosečne i maksimalne brzine.
Koliko su podaci realni?
Prema određenim istraživanjima, razlika u potrošnji goriva između podataka koje pruža WLTP i realne situacije u saobraćaju je 4,9%. Primera radi, ova razlika kod NEDC ciklusa je bila 23,5%. Svrha WLTP standarda je da kupcima pruži validne informacije, ali i da prikaže transparentnost, što je vrlo važno nakon Dizelgejt skandala.
Zašto je WLTP važan?
Za vozila u EU porez se određuje na osnovu emisije štetnih gasova, a podaci se dobijaju na osnovu testiranja po WLTP proceduri. Rezultati ovog ispitivanja su važni i za proizvođače jer direktno utiču na prodaju njihovih automobila.
Sa druge strane, u Srbiji su rezultati WLTP testiranja više informativnog karaktera. Određivanje cene registracije kod nas zavisi od godišta i kubikaže, dok se potpuno zanemaruje koliko neki automobil zagađuje vazduh. Podaci o emisiji CO2 jedino se koriste prilikom dodeljivanja subvencije za hibridne automobile.
Testiraju i van laboratorije
I dok je način funkcionisanja WLTP-a ponekad teško shvatiti, tu je i RDE (Real Driving Emissions) test koji se vrši na javnim putevima. Ovo ispitivanje koje traje između 90 i 120 minuta uključuje vožnju u svim uslovima: grad, otvoreni put i auto-put.
U suštini, radi se o validaciji rezultata koji su dobijeni merenjem po WLTP standardu. Lestvica se diže iz godine u godinu, pa će proizvođači morati da dokažu da je njihov automobil u mogućnosti da ostvari iste ili slične rezultate i u drugačijim uslovima, kao što je veća nadmorska visina.
Bonus video: Toyota Yaris Cross troši manje goriva nego rivali
Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook Twitter Instagram
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare