Foto: Škoda

Prtljažni prostor i dalje se meri ručno uz pomoć standardizovanih blokova. Kako kažu u Škodi, ljudi su bolji u izvršavanju ovog zadatka od kompjutera. Pogledajte i sami u videu na kraju teksta.

Škodini modeli poznati su po svom izdašnom prtljažnom prostoru, i mnogi su u samom vrhu u svojoj klasi. Novi električni SUV Enyaq iV nije izuzetak, pa je upravo na ovom modelu snimljen način merenja koji se koristi u češkoj fabrici.

Tehničari u prtljažnik postavljaju standardizovane zelene blokove od 1 litra dimenzija 20 × 10 × 5 centimetara. Raspored blokova regulisan je tehničkim standardom (ISO3832).

Foto: Škoda

Iako ovo možda zvuča prilično jednostavno, postupak ima svoje zamke. „Ono što je važno je da količina koju dobijemo s blokovima, a zatim navedemo u tehničkim specifikacijama vozila, mora biti ponovljiva u bilo kom trenutku“, kaže Ladislav Kraus, odgovoran za razvoj prtljažnika, objašnjavajući detaljno princip. Teoretski, tada biste trebalo da budete u mogućnosti da sami izvedete postupak i dođete do istog rezultata kao i tehničari.

Ali morali biste da se pridržavate zadatih pravila. Na primer, nije dozvoljeno da se na silu blokovi guraju iako ima još malo prostora: na kraju krajeva, patosnice i presvlake olakšavaju. Pravila nalažu i koliko daleko blokovi mogu ići, zavisno od verzije tehničkog standarda – zapreminu možete izmeriti do ivice naslona zadnjih sedišta ili do police, što može rezultirati velikim razlikama u različitim modelima. Ali blokovi ni u kom slučaju ne smeju da podižu visinu police.

Saznajte još:

Naravno, tehničari imaju veliko iskustvo u ovom procesu merenja i znaju kako da iskoriste svaki ugao. Kao rezultat toga, do sada su uvek uspeli da postignu nešto bolji rezultat zapremine od računarskih simulacija. Ova „borba“ za dodatne litre u prtljažniku započinje pre nego što počnu da slažu blokove u prtljažnik.

Početni rad na dizajnu obavlja se na računaru, uključujući simulaciju merenja zapremine. Program to može da obavi automatski koristeći standardizovane blokove – ovaj put virtuelne.

Raspoređivanje blokova u programu za 3D modeliranje uzme nekome otprilike jedan radni dan. Raspored fizičkih blokova pitanje je nekoliko sati, zavisi od njegove veličine. „U stvarnom merenju iskustvo tehničara obično im omogućava da postignu bolji rezultat od računara, sa prosečnim poboljšanjem od oko 5 litara.

Saznajte još:

Tehničari na najbolji način koriste svoje iskustvo, ne koristeći „trikove“, iako tehnički standard dopušta određenu veštinu. „Dozvoljeno je ukloniti sve iz prtljažnika. Ali ne idemo toliko daleko – želimo da zapremina bude realna i u skladu sa stvarnim korisnim prostorom“, ističe Kraus. Uprkos tome, prostor ispod poda prtljažnika uključuje se u merenje, a kada se merenje vrši sa sklopljenim zadnjim sedištima, računa se prostor ispod sklopljenih naslona. Tehnički standard to omogućava pod uslovom da se do ovog prostora može doći nakon otvaranja vrata – definisan je kao dodatni prostor za prtljag.

Merenje sa spuštenim sedištima relativno je složen zadatak. Na primer, prednja sedišta takođe treba postaviti u pravi položaj. „Lutke se koriste za postavljanje sedišta u položaj određen tehničkim standardom za prosečnu osobu.

Foto: Škoda

Zatim postavljamo polikarbonatnu pregradu iza sedišta kako bismo čvrsto ograničili prostor u kom možemo rasporediti blokove. Ovo sprečava klizanje blokova između sedišta“, objašnjava Hancko. Razni drugi prostori za odlaganje smešteni iza prednjih sedišta automobila takođe su uključeni u ukupnu zapreminu sa preklopljenim sedištima: uključuju pregrade na vratima, prostor iznad točkova i slično.

To je zato što tehnički standard nalaže da se navede najveća izmerena zapremina prtljažnika, a razne dodatne funkcije mogu prirodno smanjiti tu zapreminu.

Pogledajte video:

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar