0
Iako je situacija dosta bolja nego u prošlom veku, korišćenje lakih metala, poput aluminijuma, može i na električnim automobilima uticati na koroziju.
So, vlaga i prljavština su kobna kombinacija tokom zime koja oštećuje automobile. Posledica je korozija, koja još uvek nije iskorenjena, pa čak i kod novih automobila. Ali, situacija se ipak poboljšala u odnosu na pre. U to se uverio GTÜ, nemačko društvo za tehnički nadzor, tokom svojih brojnih tehničkih pregleda.
Ova organizacija preporučuje sprečavanje korozije tako što će vozači, posebno tokom zime, paziti na kritična područja na vozilu i po potrebi preduzeti mere, a to vredi i za, na primer, moderne električne automobile.
Pre otprilike četiri decenije, automobilska industrija je počela intenzivno da se fokusira na sprečavanje rđe. Efikasni borci protiv rđe su hidroizolacioni premazi, katodna zaštita, cinkovanje, temeljno zaptivanje i plastične obloge kućišta točkova.
„Mora da se napravi razlika između oštećenja od korozije, koja ima direktan uticaj na funkciju zahvaćene komponente, i rđanja na pojedinačnim držačima i nosačima“, navodi Marco Oehler, tehnički direktor u GTÜ-u.
Rđa se bro stvara na delovima izrađenim od niskolegiranog čelika kao što su stezaljke, spojnice i viljci, kao i na livenim delovima, kao što su nosači motora.
„Klasično oštećenje od korozije, tj. rđanje, događa se prvenstveno na komponentama koje su trajno izložene raspršenoj vodi, koja tamo možda neće biti optimalno ispuštena“, tvrdi Marco Oehler.
Talođenje vode u odvodima dovodi do rđe, ali barem se deo toga može sprečiti. Na primer, između poklopca motora i vetrobranskog stakla, gde se može skupljati lišće. Pogotovo kada je automobil parkiran ispod listopadnog drveća. Zbog toga, lišće treba redovno uklanjati. Tim povodom se savetuje redovno usisavanje odvodnih kanala kao i pukotina i rubova. So i prljavština se takođe talože ispod kedera vrata. Čišćenje vodom i sredstvom za pranje sudova uklanja ih i štiti gumu.
Stariji vozači se sećaju da su do 1980-ih mnogi automobili zarđali već nakon nekoliko godina, čak i na nosivim delovima. Sad je mnogo bolja situacija, ali čak i dobra zaštita podvozja stari. So i prljavština mogu da ostanu u pukotinama i nekoliko nedelja, pa se zbog toga preporučuje redovno pranje podvozja. Međutim, starije auto perionice često ne filtriraju dovoljno prljavu vodu pa zbog toga se so distribuira sa jednog automobila na drugi.
Želja za uklanjanjem prljavštine ispod automobila i u lukovima točkova snažnim mlazom vode ponekad tu so i nečistoću pogura još dalje, u delove karoserije koji se više ne mogu dosegnuti. Zbog toga, ispiranje blagim mlazom može biti efikasnije. Zbog svega toga, ne bi bilo loše da na sledećem servisu posebno naglasite da treba da se proveri stanje podvozja i njegova zaštita.
Neki proizvođači automobila su odustali od potpunog cinkovanja karoserije, jer delimično cinkovanje smanjuje troškove. Fabrički premaz u nekim slučajevima nije toliko temeljan kao prethodnih godina, a rđa uvek dobija svoju priliku tamo gde nezaštićeni lim oksidira pod uticajem vlage.
Sa unutrašnje strane mogu da se pojave mrlje korozije koje kasnije postaju vidljive spolja. Za ovakve slučajeve namenjena je garancija proizvođača protiv korozije koja traje i do dvanaest godina. Naravno, ona se ne odnosi na rđu koja je nastala zbog toga što oštećenja laka nisu popravljena na vreme.
Kako piše Revija HAK, kao što nedavna iskustva pokazuju, rđa nije iskorenjena ni u modernim automobilima.
„Kod električnih automobila se ide na što lakšu konstrukciju zbog povećanja dometa. Zbog teških baterija bitna je dijeta, i pazi se na svaki kilogram. Težina se može uštedeti korišćenjem lakih metala kao što je aluminijum. Ipak, oni predstavljaju izazov u kontekstu korozije jer ne samo da moraju da se zaštite od rđe, veči takođe mogu da uzrokuju galvansku koroziju kada se spoje sa drugim materijalom sa povećanim negativnim elektronskim potencijalom“, objašnjava Marco Oehler.
Bonus video: „Je l’ plastikaner?“ Test Toyote Yaris Cross i odgovori na vaša pitanja
