1
Upravljati vozilom koje je na drugoj planeti i u drugim vremenskim uslovima, vrlo je izazovan zadatak. To najbolje zna Evan Hilgemann, "vozač" Curiosity rovera.
Iako ljudi još jedno vreme neće kročiti na Mars, već su ostavili trajni trag na Crvenoj planeti. Sonde koje se kreću površinom planete ispituju vremenske uslove, seizmičku aktivnost, ali traže i vodu, tragove života.
Ipak, kretanje bilo čega na Marsu prilično se razlikuje od bilo čega na šta smo navikli na Zemlji. A to najbolje zna inženjer koji je pre nešto više od godinu dana dobio tu čast da upravlja robotskim vozilom Curiosity po površini Marsa. Njegovo ime je Evan Hilgemann i u članku koji je preneo dnevnik.hr opisao je svoje iskustvo vožnje po Marsu.
Saznajte još:
„Prva stvar koju treba imati na umu je da je Mars zaista jako daleko. Radio signal putuje i do 22 minuta do Marsa, tako da je upravljanje u stvarnom vremenu nemoguća misija. Curiosity prima informacije sa Zemlje samo jednom dnevno, a ostatak vremena je prepušten sam sebi. Ali, rover sam donosi samo nekoliko odluka, ostatak je osmišljen na Zemlji“, objašnjava Hilgemann.
Rover mora sam da donosi neke odluke upravo zato što je kontakt sa Zemljom ograničen. Ali, u njegovom svetu to znači da kad god naiđe na neki problem, zapravo stane i čeka uputstva sa Zemlje.
Kako objašnjava Hilgemann, glavni zadatak vozača rovera je da brine za njegovu bezbednost dok istražuje bespuća Marsa.
„Svi roveri iz NASE opremljeni su kamerama. Svaki set kamera stvara stereo sliku, što znači da mogu videti u 3D baš kao što vidimo očima. Postoje i kamere za opasnost na prednjoj i zadnjoj strani rovera, koje prepoznaju potencijalne opasnosti, a tu su i navigacijske kamere koje se nalaze na „jarbolu“ kako bi mogli da vidimo malo dalje“, objašnjava Hilgemann.
Za roverovo kretanje po Marsu potrebno je stvoriti 3D sliku površine i zatim isplanirati putanju. Problem je što kamere vide samo 30-ak metara oko rovera, pa je i njegovo dnevno kretanje ograničeno na tu udaljenost.
„Kad planiramo vožnju, moramo da vodimo računa o nekoliko stvari. Roverovo podvozje može da izdrži prelazak preko kamenja koje je visoko do metra. Sve veće od toga mora da se izbegava. Problem može da bude i rastresit pesak, jer tu postoji mogućnost da se rover zaglavi. A poteškoće mogu da prave čak i mali kamenčići koji su relativno oštri jer mogu da oštete točkove“, ističe Hilgemann.
Saznajte još:
Nakon što isplaniraju sigurnu rutu, moraju da odluče na koji način će se rover kretati po toj putanji. „Slepa vožnja“ podrazumeva da rover u potpunosti prati uputstva koja su mu poslata sa Zemlje i da se ne prilagođava okolini.
Takvo upravljanje je najjednostavnije i najbrže, ali i najrizičnije, pa se bira samo kad je potrebno rover dovesti s jedne tačke na drugu, a teren je relativno ravan.
Drugi način vožnje je „vizuelna vožnja“, kad rover svakih nekoliko metara stane i uslika okolinu, a kompjuter analizira te slike i izračunava gde se rover nalazi. Takva vožnja nešto je sporija od „slepe“, ali je puno preciznija.
I na kraju „automatska vožnja“ koja je najsličnija vožnji autonomnih vozila na Zemlji gde roverove kamere konstantno snimaju, a kompjuter analizira fotografije i planira rutu. Ako proceni da nema sigurne rute za dalje napredovanje, čekaće komande sa Zemlje. Automatska vožnja je najbrža, ali i opasna, jer rover ne može sam da proceni koliko je čvrsto tlo, a ne može ni da izbegne male šiljate kamenčiće. Tako da se koristi samo u određenim scenarijima.
Kako ističe na kraju Hilgemann, Curiosityju bi sredinom februara 2021. na Marsu trebalo da se pridružiti i Perseverance, još jedan rover koji će istraživati površinu te planete. Za razliku od Curiosityja, Perseverance ima nešto naprednije mogućnosti i jače instrumente, a osim što će istraživati svet oko sebe, prikupljaće i uzorke s površine Marsa koji bi na Zemlju trebalo da dođe u sledećih desetak godina. Ipak, dodaje, princip upravljanja i vožnje i za Perseverance biće gotovo isti kao i kod Curiosityja – polako i oprezno, kako ne bi negde zaglavio.
Bonus video:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
