Pre 50 godina preminula je Koko Šanel, jedna od najuspešnijih žena modne scene.
Gabrijel Bonur, poznatija kao Koko Šanel umrla je u 88. godini u hotelu Ric u Parizu, u kom je živela, 10. januara 1971. godine. Bila je nedelja, 9 ujutro, a ona je radila na novoj kolekciji, koja je predstavljena posle njene smrti. Koko je ceo život posvetila modnoj karijeri, držala se jednostavnih stilskih pravila, u ono vreme vrlo modernih, gotovo revolucionarnih.
Jedna od stvari koja se vezuje za ime Koko Šanel, a koja je do danas ostala aktuelna je i legendarni parfem Chanel No.5. Priča o njegovom nastanku je i dalje interesantna.
Pročitajte još:
U proleće, svakog jutra oko 9:30 u polju Žozefa Mila, u Pegomasu u Francuskoj zuji gomila pčela. Porodica Mil ima ekskluzivno pravo da uzgaja jasmin i ruže za modnu kuću Chanel, a njihovo cveće je jedini sastojak koji parfem Chanel No.5 čini jedinstvenim.
Za proizvodnju parfema se koristi ruža Rosa centifolia. Stotine cvetova u bokorima padaju pod sopstvenom težinom. Ova vrsta je nagrađena zbog svog intenzivnog, slatkastog, mednog mirisa. Kada bi bila instrument – verovatno bi bila flauta. Žozef Mil, čiji pradeda je 1840. napravio farmu, može da prepozna ruže iz Pegomasa zatvorenih očiju.
Kad ruže počnu da cvetaju, svih 50 ari se moraju obrati za dve nedelje. Mil radi sa svojim zetom Fabrisom Bjankijem koji nadgleda 70 berača, među kojima najviše ima žena iz Turske i četvoricu snagatora koji nose korpe sa cvetovima. Očekuje se da naberu oko 37 tona cveća.
Sinhronizovanost pokreta žena i njihovi svetli šeširi širokih oboda deluju kao scena s neke slike starih majstora.
Kada je cvet ubran, njegovo ulje se mora izvući brzo, pre nego što počne fermentacija.
„Stavite jedan u šaku. Čak i posle dva, tri minuta neće imati isti miris“, rekao je Mil. Tako ruža dobija biberastiji miris.
Od 300 do 500 ruža daju kilogram. Nosači tovare korpe od po 10 kilograma u kamion i za manje od sat vremena cveće je isporučeno u fabriku.
Milov rođak Žan nadgleda fabriku i proces u kom se cveće transformiše u miris. Sirov materijal – cveće, postaje voskaste strukture, a od tog „voska“ se dobija visoko koncentrovano ulje koje ide u mnoga parfeme.
Radnici koriste vile da „smire gomilu“ cveća, a Viel dodaje dve hiljade litara heksana, tečnosti bez mirisa, koja se zagreva do 68 stepeni Celzijusa, i onda se bačve ponovo otvaraju.
Cveće više nije roze, već braon. Vazduh dse oseća na prepečen tost. Pod fabrike izgleda kao da je povorka nekog venčanja upravo prošla.
Ima tu mnogo više koraka do samog kraja. Svaka flašica od 30ml parfema Chanel No.5 predstavlja zagrobni život hiljadu cvetova jasmina i 12 ruža iz Pegomasa.
„Živ materijal vam daje identitet kakav vam ne može dati nijedan sintetički. Ljudi o parfemu misle kao o nečem ekskluzivnom, ali ja zaista volim ovu njegovu perspektivu ‘noge u blatu'“, zaključio je Polž, a prenosi The New Yorker.
Bonus video:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare