Tamara Aleksić: Kraljica Marija me terala na časove srpskog

Showbiz 01. mar. 202120:00
Podeli:
Foto: Filip Krainčanić/Nova.rs

"Najinteresantniji i najzanimljiviji su mi bili časovi vožnje jer je kraljica Marija jedna od prvih žena koja je vozila na našoj teritoriji, časovi rumunskog i ono što je bio najveći izazov - časovi srpskog za lektorkom. Moja draga profesorka mi je neizmerno pomogla tako što smo prolazile kroz svaku scenu hronološki i pravile nijanse poboljšanja Marijinog govora na srpskom. Znate, Marija Karađorđević je rumunska princeza rođena u Nemačkoj, školovana u Engleskoj, a kada je upoznala Aleksandra pričali su na francuskom. Čim su se verili, počela je da uči srpski jer je verovala da srpska kraljica mora da zna srpski", rekla je mlada glumica Tamara Aleksić u razgovoru za Nova.rs na pitanje šta joj je bilo najizazovnije tokom kreiranja lika kraljice Marije Karađorđević u nadolazećoj seriji "Aleksandar od Jugoslavije", čije emitovanje uskoro počinje na TV Nova S.

Mlada glumica Tamara Aleksić u novoj seriji „Aleksandar od Jugoslavije“, koja uskoro kreće s emitovanjem na televiziji Nova S, tumači ulogu kraljice Marije Karađorđević, a za Nova.rs je govorila o svom performansu u projektu, saradnji sa Zdravkom Šotrom, najvećim izazoviima tokom pripreme za ulogu, ali i o drugim karijernim projektima i knjigama u kojima trenutno uživa.

PROČITAJTE JOŠ

Ljudi obično misle da je gluma – pojaviš se, naučiš tekst i to je to. Možeš li da ih demantuješ?

– Ne. Mislim da mišljenje, kao i čoveka, ne možeš da menjaš. To može samo on sam. Ako želi da sasluša, čuje i pomoću informacija dođe do nekog zaključka, onda može da dođe do nekog saznanja. Ali ako se ne pozabavi nekom temom ili odbija da čuje bilo koga osim sebe – to je predrasuda. Gluma je, za mene, prenošenje i iskazivanje istine lika koga tumačiš. Za to je neophodno upoznavanje tog lika, šta govori, kako se oseća, odakle dolazi, gde živi, kako živi, skupljanje što više informacija o njoj ili njemu, analiziranje pokreta, mimike, načina govora, boje glasa i onda nalaženje zajedničkog jezika između glumca i te uloge koju tumači. Moraš da razumeš nekog i da pričaš njenu ili njegovu priču, za šta je neophodna neka vrsta odgovornosti, razumevanja, empatije i ljubavi.

Rekla si ranije da si zbog uloge u „Aleksandru od Jugoslavije“ morala da promeniš boju kose i da se ugojiš osam kilograma. Da li si nakon snimanja bila zadovoljna tom fizičkom promenom ili si želela da se vratiš na staro, i kako je taj turbulentan odnos tebe i tvog tela uticao na tvoju psihu i šta te je naučio o tvom poslu? 

Foto:Ivan Dinčić/Nova S

– Te fizičke promene su nešto što je najvidljivije, ali meni su bili interesantniji i zanimljiviji ti časovi koje mi je organizovala naša producentska kuća „VisionTeam“, časovi vožnje jer je kraljica Marija jedna od prvih žena koja je vozila na našoj teritoriji, časovi rumunskog i ono što je bio najveći izazov – časovi srpskog za lektorkom. Moja draga profesorka mi je neizmerno pomogla tako što smo prolazile kroz svaku scenu hronološki i pravile nijanse poboljšanja Marijinog govora na srpskom. Znate, Marija Karađorđević je rumunska princeza rođena u Nemačkoj, školovana u Engleskoj, a kada je upoznala Aleksandra pričali su na francuskom. Čim su se verili, počela je da uči srpski jer je verovala da srpska kraljica mora da zna srpski. Od njenog dolaska u Beograd, za svadbu, do poslednje scene u seriji, pokušali smo da prikažemo kako kroz vreme njena gramatika, akcentovanje reči postaje sve bolje i bolje, jer je ona neumorno radila na tome. Mislim da to već dosta govori o tome kakva je osoba i kraljica bila Marija Karađorđević.

Foto: Filip Krainčanić/Nova.rs

Priča stara kao Biblija, ali – svojevremeno je Bosiljčić želeo da te „odgovori“ od glume, a onda se dogodilo da si neke od prvih projekata i scena snimala upravo sa njim. Kakav je vaš odnos sada? Da li je imao neke komentare na tvoju ulogu u seriji i da li si zadovoljna činjenicom da si ipak ostala u tome, odnosno, da se baviš glumom? 

– Stara kao Biblija?! Šta želiš da mi poručiš? (smeh) Boske je divan čovek i drugarčina. Imala sam sreće da smo se sretali kroz projekte i uvek mi je neizmerno lepo da radim sa nekim ko je toliko darovit, ko voli svoj poziv, ali i ljude sa kojima radi. „Aleksandra od Jugoslavije“ još nismo videli ni Ljuba Bulajić, koji igra naslovnu ulogu, ni ja, tako da mislim da ćemo premijeru da gledamo zajedno sa publikom. Mislim i da mi je drago što sam ostala u glumi. Ovo je posao kojim volim da se bavim i koji me konstantno motiviše i pokreće da „čeprkam“ po sebi. Ja sam tu našla neki mir u nemiru.

Foto: Goran Srdanov/Nova.rs

PROČITAJTE JOŠ

Opiši nam kako je izgledao rad sa Šotrom i kako su tekli snimajući dani? 

– Imala sam sreće da mi je prvi profesionalni angažman bio baš sa Šotrom u „Šeširu profesora Koste Vujića“ i da smo posle radili „Santa Maria della Salute“, tako da nam je ovo treća saradnja. Poslednja dva smo radili sa „VisomTeam-om“ i božanstvenom ekipom saradnika „iza kamere“, sa kojima je milina raditi jer imaš osećaj sigurnosti, njihove profesionalnosti i posvećenosti, a sa Ljubom Bulajićem sam se upoznala na „Šeširu“ i od tada smo radili… pa ovo nam je peta zajednička saradnja, mislim… Tako da je ovo bilo kao porodično okupljanje – radno, lepo, duhovitno, inspirativno i veselo. To je atmosfera koju Zdravko Šotra ume da napravi odabirom ekipe. On ti pruži poverenje svojim jako krupnim kadrovima jer „oči ne lažu“. A u isto vreme te opusti svojim indikacijama: „Daj mi tu Džon Vejn glumu, glumu bez glume“. U prevodu – prenesi emociju očima, bez suviše gestikulacije, oseti šta oseća čovek koga tumačis, šta su mu misli, brige, radosti, namere. I uradi to iz prvog, drugog tejka, jer znam zašto sam te odabrao i znam da ti to možeš.

Kako tvoj život izgleda sada, u pojedinačnim pauzama zbog korone? Rekla si da puno čitaš i da uživaš u knjigama. Koje štivo ti je posebno zapalo za oko i da li postoji neka knjiga koju bi preporučila čitaocima Nova.rs? 

Foto: Goran Srdanov/Nova.rs

– Uf, sad sam malo na sto strana poslovno. Snimam neke stvari, paralelno počinje pozorište – igranja i neke pripreme nekih novih predstava. Ne žalim se, naravno, jer uživam u toj jurnjavi od preko 10 sati dnevno, ali ne stižem toliko da posvetim vremena prijateljima i porodici, a kamoli tom „sedim kod kuće i bivstvujem u svojoj tišini“ momentu, ali kraduckam trenutke i za to. Ima divnog štiva za podeliti! Trenutno sam opčinjena stripom „Ardalen“ Migelanco Pradoa i knjigama „Nokturna“ Kazua Išigura i „Ko ti reče da si go, Adame“ Mihaela Kelmajera i Konrada Paula Lismana.

Šta gledaoci mogu da očekuju od serije „Aleksandar od Jugoslavije“ i tvog performansa u seriji?

Foto:Ivan Dinčić/Nova S

– Od mene, ne znam. (smeh) A od serije – jedinstveno viđenje, iz nekog drugog ugla ljudskog sagledavanja kralja Aleksandra Karađorđevića, pre svega Vuka Draškovica i Zdravka Šotre. Ne samo Aleksandra kao kralja, političara, idealistu, već i njegovu ljudskost koju maestralno prikazuje Ljuba Bulajić. Ne kažem ovo zato što je Ljuba moj drug, već zato što sam ga mesecima gledala iz kadra u kadar i stvarno je božanstven. Znate ono kad ne prepoznajete nekog koga poznajete jako dugo? E pa, to se meni dešavalo dok smo snimali. Šotra ima jasnu viziju kako želi da ispriča neku priču i zarazno te uvuče u taj svoj svet. Kada imaš tako strastvene, inspirativne, posvećene saradnike, na tebi je samo da se dobro pripremiš i prepustiš radu.

Bonus video

Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama InstagramFejsbuk i Tviter.

Komentari

Vaš komentar