Milena Radulović prijavila je beogradskog profesora glume Miroslava Miku Aleksića za silovanje i seksualno uznemiravanje, a njen slučaj je pokrenuo je "lavinu" novootkrivenih slučajeva s*ksualnog uznemiravanja širom regiona.
Mnogi su se oglašavali i davali javnu podršku Mileni Radulović i ostalim devojkama koje su prijavile Aleksića. Ipak, glumica Hasija Borić odlučila se za nešto drugačiju podršku, u vidu otvorenog pismau kojem se, inspirisana Mileninim slučajem, obraća upravo onima koji su na isti način maltretirali mlade sarajevske glumice.
„Da li Vas pismo mlade glumice Milene Radulović podseća na nešto, razmišljate li o bilo čemu što je u vezi s tim, kako se osećate i kajete li se? Mene podseća na one mučne i strašne dane boravka i školovanja u Dramskom studiju u Sarajevu gde ste, kao i u Narodnom pozorištu vedrili i oblačili, i proterivali, pomoću svojih pulena, sve ono što se protivilo Vašoj strahovladi. Pa, evo čega se sećam, a što je pismo mlade glumice vratilo u sećanje. Dramski studio bio je kloaka, leglo s*ksualnog zlostavljanja učenica i učenika, samo na podmukliji i sofisticiraniji način, što bi rekli nadrealisti – njegove metode su perfidnije, on te prvo ponudi cigarom, pa te onda razbije. Mladi, najinteligentniji i najdarovitiji studenti bili su žrtve Vašeg mobinga, sve je zamotavano u oblandu velikih ljubavi. Na kraju su ti učenici bežali iz Sarajeva stotinama kilometara daleko, kad bi se iskradali iz perverznih ralja svojih ‘profesora’, da bi se tek godinama nakon toga vraćali u Sarajevo, ali još uvek u strahu od odmazde. A učenice?“, počela je ona, pa nastavila:
„Njima je držana ruka na klitorisu za vreme individualne nastave i tumačeno – „iz p… se glumi, zato vas diram“. Šta smo mi, maloletne, tad znale o glumi? Verovale smo svom profesoru. Polako smo se počele buniti, jedna drugoj poveravati, ali smo uglavnom ćutale. Vi ste to znali, naši profesori. Jednom je jedna od naših najstarijih koleginica, M. počela da vrišti, izletela na hodnik i urlala, u stanju strave i očaja, možda pomešanom sa histerijom, ko zna. Svi vi, naši profesori ste izleteli na hodnik, svi ste bili tu, a izleteli su i svi učenici. Stvar je brzo zataškana, nastava je nastavljena. Šta je bilo sa našom talenotvanom koleginicom, ne znam. Da li ste je nemilosrdno srušili ili je sama odustala, ni to ne znam. Uglavnom, nakon toga se nikad nije bavila glumom. Ja znam da sam se tako grčila na tim časovima, da nakon toga nisam mogla ni da govorim, pa se nisam čula ni u prvom redu Kamernog teatra. Sreća je bila da sam u to vreme bila u gimnaziji, išla sam u dve smene, a kako se nastava u Dramskom studiju odvijala popodne, imala sam alibi da ne dolazim na nastavu. Mnogo kasnije sam tek shvatila zašto su naše pojedine koleginice, izuzetno talentovane devojke ili same napuštale Dramski studio ili nemilice rušene na ispitima.“
„Prekinula sam zbog Dramskog studija moje violinsko obrazovanje, to je bio jedini način da se i dalje bavim umetnošću. Uglavnom sam stajala po strani, propuštana na ispitima ‘uslovno’. Čula sam da je taj profesor nastavio svoje čuvene edukativne metode i na ASU, ali to ne mogu tvrditi, neka o tome progovore studentkinje ASU, kao i moje koleginice sa Dramskog studija. Kad sam se, nakon blistave karijere mlade prvakinje hrvatskog glumišta, vratila u svoje Narodno pozorište, nastavili ste sa svojim prljavim igrama protiv mene, a svoje razgovore s mlađim kolegama započinjali rečenicom: ‘A, zar Vi s tom osobom pijete kafu?’ ‘Naravno da pijem, ona je izuzetna’, odgovorila Vam je jedna moja koleginica, sada daleko od domovine. Ali, ta moja koleginica imala je hrabrost i stav. S gnušanjem i mučninom, Hasija Borić“, napisala je ona.
Pomoć žrtvama
SOS telefon Autonomnog ženskog centra je 0800 100 007 i dostupan je radnim danima od 10h do 20h.
Pozivi su besplatni.
Nacionalna SOS linija za žene žrtve nasilja je 0800-222-003.
Bonus video
Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.