Godina koja je iza nas bila je puna gubitaka. Veliki broj uspešnih i talentovanih ljudi nas je napustilo, a ovom prilikom se prisećamo svih onih velikana koji su svojom umetnošću dali ogroman doprinos našoj zemlji.
PROČITAJTE JOŠ
Đorđe Balašević
Od 1977, kada je snimio „U razdeljak te ljubim“, do dana kada je Đole „preplivao Dunav“ i oprostio se od Novog Sada, stalo je bezbroj pesama i koncerata, a, sudeći prema slušanosti na Jutjubu, najpopularnija Đoletova pesma je „Ne lomite mi bagrenje“, sa 6,5 miliona pregleda na dan njegovog odlaska.
Đorđe Marjanović
Bio je voljen i obožavan u Jugoslaviji, toliko da su širom zemlje postojali klubovi obožavalaca Đorđa Marjanovića zvani „Đokisti“, koje je on redovno obilazio. Pedesetih je probudio pop-scenu Jugoslavije „Zviždukom u osam“.
Predrag Živković Tozovac
Od desete godine je zasvirao harmoniku na svadbama, i snimio 20 albuma i 30 singl ploča. „Violino, ne sviraj“ i „Jeremiju“ nikad niko neće otpevati kao on, a „Oči jedne žene“ će zasuziti kad se prolomi „Vlajna“.
Novica Negovanović
Kompozitor i harmonikaš, čije su interpretacije kola delovale tako sveže i moderno, da je za sobom povukao veliki broj mladih harmonikaša.
Dragoljub Đuričić
Pasionirani, profesionalni bubnjar, koji je svirao u grupama „Leb i sol“, „Kerber“, „Ju grupa“, nastupao sa Zdravkom Čolićem i Đorđem Balaševićem, ali neprolaznu slavu stekao je kada je palice iskoristio kao oruđe na protestima, pa je udarao bubnjeve na demonstracijama protiv Miloševića 1996. i 1997. godine i mitinzima pred izbore 2000.
Aleksandar Sanja Ilić
„Balkanika“ ga je proslavila u svetu. Pesnik i muzičar, za koga su kolege rekle da je rad s njim bio kao ekskurzija. Bio je suprug prerano preminule voljene glumice Zlate Petković.
Minja Subota
Voditelj „Muzičkog tobogana“, uz koji su generacije sticale muzičku kulturu, kompozitor čije su pesme ušle u vrtiće i škole.
Ivan Tasovac
Potomak porodice kojoj je, kako se priča, nobelovac Ivo Andrić ostavio srednjovekovni rodoslov pronađen u Dubrovačkom arhivu. Pijanista i direktor Beogradske filharmonije, čiju novu zgradu nije dočekao da vidi. Ministar kulture u Vladi Republike Srbije. Provokativna i kontroverzna ličnost koja nikog nije ostavljala ravnodušnim.
Merima Njegomir
Porodica joj je branila da peva, ali su talenat i ljubav prema muzici našli svoj put. Snimila je više od 25 albuma i otpevala neke od vanvremenskih hitova, kao što su „Ivanova korita“, „Ruzmarin“, „Zbog tebe“ i mnoge druge. Pevala je pesme na dvadeset stranih jezika.
Zafir Hadžimanov
Rođen u Kavadarcima u Makedoniji, završio je Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, a kompozitorsku i pevačku karijeru gradio je širom ex-Jugoslavije. Voljen i cenjen podjednako u Srbiji i Makedoniji.
Zoran Simjanović
Ove godine Simjanović je „odigrao taj tango smrti“. Kultni domaći filmovi „Nacionalna klasa“, „Balkan ekspres“, „Maratonci trče počasni krug“, serija „Grlom u jagode“, možda ne bi bili tako uspešni bez njegove muzike. Zoran Simjanović je tvorac muzike za više od 60 filmova i 50 serija.
Vojkan Borisavljević
Maestro Vojkan Borisavljević u svojoj dugogodišnjoj karijeri komponovao je više od 500 pesama za najpoznatije jugoslovenske pevače, među kojima su Leo Martin, Zdravko Čolić, Đorđe Marjanović, Miki Jevremović. Pamtimo ga po pesmama „Odiseja“, „Ljubav je samo reč“, „A sad adio“.
BONUS VIDEO: Merima Njegomir sahranjena uz zvuke tamburice
Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare