"Svakog dana me je tukao, a onda sam odlučila da odem za Beograd": Naša pevačica proživela pakao tokom detinjstva

Goca je rasla vrlo skromno u rodnom selu, gde je od malena radila sve seoske poslove, te detinjstvo pamti kao vrlo naporno.

Situaciju je dodatno otežavala prerana smrt njene majke, a Goca je jednom prilikom približila kako je izgledalo detinjstvo na selu u njeno doba.

"To je otprilike, od proleća do jeseni. Posebno pamtim te letnje periode, kada ja kao dete, kad je raspust i kad bi želela da imam slobodu, morala sam da ustajem u dva, pola tri da berem pečurke, to je bilo ono s proleća, a te, one vrganje pečurke mi smo brali i sablažnjavili smo se, govorili su nam da Italijani to jedu, a mi onako beramo ih, one pune crva pa ih onda sušimo na onim fosnama. A zašto smo to radili, da bi mogla sebi, da kupim od te svoje ušteđevine materijal za haljinu ili recimo sandale ili nešto tako i da bi se ponovila kako se to govorilo. I onda smo mi išli ranije, da bi prošli tim stazama šumskim, pre drugih, a onda kad se vratimo, kada svane, onda već moramo da čuvamo krave. E to je za mene bila najstrašnija mora. Moralo je tako rano jer one posle treba da idu da se napiju vode, negde oko pola osam-osam i to se zove obadanje, jer od vrućine velike napadaju obadi, i onda se one razgoropade, lete, trče, odu u tuđe neko... I onda ih na pojila vodimo i vratimo ih kući. Tek taman dođem kući onda mi kažu: "E sad da nosiš doručak na njivu tu i tu", tamo negde 2-3 kilometara daleko, radnicima ili dedi, e onda kad se vratiš i tako dalje. To je u nedogled bilo, ili se meni tako činilo, jer ja sam bila krhka, jaka energija, a krhkog zdravlja. Moj otac, tada nisam razumela i zvučalo mi je uvredljivo, je umeo da kaže, kod nas se tada koristila jekavština: "E dijete, dijete, da ti Bog ne dade to malo talenta", umeo je tako sarkastično da kaže: "Ti bi crkla od gladi". E sad kaže: "Ti moraš da se školuješ". Jedan je od retkih ljudi iz sela koji je stalno ponavljao da mi treba da budemo školovani ljudi i da proširimo vidike, da budemo obrazovani ljudi i da učinimo nešto i za sebe i za svoju zajednicu bolje. Bio je naprednih shvatanja", ističe Goca Lazarević.

Nakon smrti majke, njen otac se ponovo oženio, ali sin njene maćehe nikako nije mogao da je prihvati. Trpela je nasilje, a onda je jedan dan odlučila da preuzme sudbinu u svoje ruke.

"A što se njih tiče, oni su me zaista prihvatili, međutim, dečak je bio ljubomoran jer je jedinac. I iako sam ja bila možda godinu i po starija od njega, ali meni je život sazreo pre vremena. Uslovi života su me naterali da sve gledam iz drugog ugla. Prosto me dete toliko nije trpelo da me svaki dan udarao i tukao. Ja sam to trpela jedno 15 dana, možda 20 dana, sada sam zaboravila. I onda mi je puklo samo jednom", rekla je tada iskreno pevačica.

Nakon što je odlučila da napusti selo, upitila se u Beograd kod tetke, a potom je započela uspešnu muzičku karijeru.

"Suština je bila da odem, da me tukao, udarao zato da bih otišla jer mu je smetalo što oni pridaju i meni važnost, što mi pokazuju pažnju, jer je ona bila namenjena samo njemu kao jedincu. Ja to jesam razumela, ja sam se negde sklanjala, ali jednog dana pukla su mi trpila, ja sam se samo okrenula, udarila ga, ja sam imala četrdeset i nešto kila, ali kad sam ga udarila, on je vrisnuo, mislim udarila sam ga u plećku, negde sam ga udarila jednom samo i on je vrišteći otišao i otrčao kod roditelja i oni su mi ljudi rekli: "Izvini on je naše dete, snađi se" i to je bilo, znate to sad izgleda srašno kad pričam ali ja nemam pojma, ja nisam imala vremena da razlažem i da razmišljam koliko je to strašno, ja sam samo znala da u tolikom Beogradu ja sad moram negde da idem. Nemam ni para, nemam ništa", rekla je pevačica u emisiji "Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović".