Životna priča pevačice čija je pesma 10 godina bila zabranjena u Jugoslaviji: Zbog ljubavi napustila muziku, a za jednim žalila do kraja života

Nada je rođena 1927. godine u Beogradu, a od malena je pokazivala talenat i ljubav prema muzici. Međutim, njeni roditelji su smatrali da pevanje nije prikladan posao za jednu devojku, te se ona ubrzo udala i odselila u Sarajevo.

Tamo se kasnije prijavila na audiciju koju je organizovao Radio Sarajevo. Odmah je primljena i brzo je prepoznat njen talenat u čitavoj Jugoslaviji.

Nastupala je na brojnim festivalima širom zemlje, na kojima je dobijala brojne nagrade. Čak je postojala priča da je upravo Nada naučila Cuneta Gojkovića da peva.

Međutim, pored svega što je ostvarila u životu, ostala je velika praznina i žal za decom koju nije imala.

Upravo ovom tugom inspirisane su neke njene pesme, a po početku ratova devedesetih, kao Srpkinja udata u Bosni, gotovo da je svuda izbrisana.

Nada se retko pojavljivala, veliko poniženje doživela je gledajući kako drugi pevači pevaju njene numere. Tada je odlučila da baci sve slike i novinske članke koji su je podsećali na karijeru.

Najteži udarac doživela je kada joj je preminuo suprug nakon 35 godina braka, a posle čega je odlučila da se potpuno povuče i živi tiho. Preminula je 2001. godine u 84. godini života.

Njena najpoznatija pesma "Pluća su mi bolna", prvi je izveo Zaim Imamović, deset godina je bila zabranjena.

Pesmu je napisao Dragiša Nedović dok je bolovao od tuberkoloze, a postojale su priče da su mnogi ljudi pokušali da izvrše samoubistvo nakon slušanja ove numere. Kako je od 1950 do 1957. godine u Jugoslaviji zabeležen skok samoubistva, sa oko 1600 do 2100, Josip Broz Tito je pesmu zabrani.

Zanimljivo je da je veto na nju skinula njegova supruga Jovanka, koja je na jednom slavlju naručila ovu pesmu baš Nadi Mamuli. Postoje dve verzije te priče, prva kaže da je Jovanka u to vreme bolovala od tuberkoloze, dok je po drugoj Jovanka želela da objasni Titu kakvog je mentalnog zdravlja.

Međutim, nijedna teorija nije potvrđena.

Stihovi pesme odišu dubokom tugom i osećajem neizbežnog kraja:

„Pluća su mi bolna, zdravlja više nemam

Jer su sasvim blizu, moji zadnji dani

Živeću još danas, a možda i sutra

A onda zauvek, zbogom moj živote“