Željko Mitrović kuka zbog poreza na svoju "belu kuću", a oštetio državu za milione: Ove brojke sve govore

Kako je reč o gigantskoj nekretnini, očekivano je i da će porez na ovakvu imovinu biti vrtoglav. Međutim, "Sveti Žeks" negoduje zbog toga. Naime, Mitrović će za vilu u Užičkoj ulici morati svake godine da plaća porez od 200.000 evra, ali prema njegovim rečima, država je nezahvalna i ne ceni to što je izgradio kuću koja "ulepšava naš grad i arhirektonski je nominovana za 7 svetskih nagrada iz oblasti arhitekture i dizajna". On je dalje za Kurir dodao i da bi "u Kaliforniji za identičan objekat platio značajno manje godišnji porez".

I dok Mitrović tvrdi da državi čini uslugu svojim ulaganjem u luksuznu nekretninu, mnogi su zaboravili da je godinama unazad državi ostajao dužan, izbegavajući da plati porez, čime je oštetio budžet za milione evra.

Kako je portal CINS 2021. godine pisao firmama u vlasništvu Željka Mitrovića tada je odloženo plaćanje poreskog duga u ukupnom iznosu od oko 35,6 miliona dinara. Dokumentacija do koje je tada došao CINS pokazuje da Media Prime Time, registrovana za proizvodnju i emitovanje televizijskog programa, duguje oko 7,8 miliona dinara poreza od čega je skoro polovina kamata.

Iz zapisnika o stanju poreskog duga vidi se da ova Mitrovićeva firma nije plaćala doprinose i poreze na zarade i neke od prihoda, ali i autorska prava za koja je najviše dugovala – oko 1,1 milion dinara. Pink International Company je za ovaj dug, kao sredstvo obezbeđenja, založila ukupno sedam vozila koje je Poreska uprava procenila na skoro 10 miliona dinara. Među založenim putničkim vozilima našle su se četiri Škode i jedan Hymer, ali i dva teretna marke Volkswagen.

Za drugu Mitrovićevu firmu, United Food, čija je pretežna delatnost proizvodnja kakaoa, čokolade i drugih konditorskih proizvoda, Poreska uprava je u decembru 2021. godine utvrdila da duguje 16,6 miliona dinara. Reč je uglavnom o porezu na dobit, a od te cifre 2,3 miliona predstavlja kamata na dug.

Kako je tada preneo CINS, više od 11 miliona dinara za porez duguje još jedna Mitrovićeva firma – Pink Digital System. Firma je danas u likvidaciji, a bavila se proizvodnjom DVD i kompakt diskova. Prema podacima sa sajta Agencije za privredne registre (APR), Pink je kao osiguranje da će dug biti vraćen založio devet putničkih vozila ukupne vrednosti oko 13,9 miliona dinara.

Međutim, njemu je tada omogućeno odloženo plaćanje poreskog duga.

„Imaju neke sitne obaveze, nalaze se u procesu likvidacije. Ja sam ih osnovao i ne želim da budu likvidirane, a da ostane neki neizmireni dug, tako da je Pink preuzeo obaveze uz regularan zakonski reprogram“, rekao je Mitrović za CINS.

Takođe, to nije bio prvi put da država Mitroviću odlaže vraćanje poreskih dugova. CINS je 2019. pisao kako je Poreska uprava za četiri godine omogućila Pinku da dug od oko 1,52 milijarde dinara plati na 93 rate.

Osim što je direktno štetio budžetu države kroz izbegavanje poreskih obaveza, Mitrović je izbegavao isplaćivanje i mesečnih plata svojim zaposlenima.

Naime, vlasnik Pinka se više puta nalazio u situacijama kada su ga radnici optuživali da im nije dao zaostale plate, a zbog toga je došlo i do protesta.

Pre više od deset godina, Mitrovića je putem otvorenog pisma na Fejsbuka bivša radnica TV Pink Milena Petković optužila da joj nije isplatio mesečne zarade.

„Zaposlila sam se kao novinar u informativnoj redakciji televizije Pink. Videla sam Vas nekoliko puta. Pored lifta, u zgradi televizije, a videla sam i Vaša gostovanja u televizijskim programima. Ali, nisam ovde da bih pričala o Vama. Ovde sam da bih pričala o sebi“, počela je svoje pismo nekadašnja zaposlena. Ovde bi trebalo da Vas zamolim da pokušate da nađete način da platite ono što dugujete – meni, ali i mojim strpljivim kolegama. Nećete verovati, ali u najgledanijoj, Vašoj televiziji, rade sjajni ljudi koji imaju vanredan talenat, vredni su, odgovorni … I pozajmljuju novac da bi došli na posao – plaćaju da bi radili za Vas“, poručila je ona tada.

Mitroviću ovo nije bio prvi put da se suočava sa besom zaposlenih. Samo godinu dana ranije, čelni čovek medijske kompanije „Pink“ govorio je o dugovanjima tadašnje televizije „Avala“ iza koje je stajao.

„Na televiziji ‘Avala’ su isplaćena dugovanja i plaćene plate zaposlenima, prekinut je štrajk i posao može da se normalno nastavi. Ulagaćemo u nove programe te televizije, kako bi se podugla njena gledanost. Nemamo nameru da prodajemo ‘Avalu'“, rekao je on 2012. godine.

„Ceo sistem ‘Pinka’ biće i ubuduće kontrolisan iz Beograda. Dovodim dva vrhunska eksperta na rukovodeće položaje. Prvi čovek stiže iz Londona i on će biti direktor za operacije ‘Pink grupe’. On stiže iz ‘Time Wornera’, to jest, ‘Tarner grupe’ koja stoji iza CNN-a. Za kontrolora novčanih tokova kompanije postavljam finansijskog eksperta iz ‘Meri Linč grupe'“.

„Oni će svojim znanjem učiniti nužne korake kako bi se sredinom godine uradila pominjana dokapitalizacija ‘Pinka’. Dakle, od prvog marta biće namireni svi preostali dugovi ‘Pinka’, isplaćene sve preostale plate i honorari, tako da ćemo ponovo poslovati u plusu kao i proteklih godina“, najavio je Mitrović krajem februara 2012. godine.

Ipak, u junu iste godine, situacija je bila drugačija. Nezadovoljni radnici televizije Avala i makedonske TV Pink 15 protestovali su ispred zgrade televizije Pink u Beogradu, zbog neisplaćenih zarada. Radnici su Željku Mitroviću ostavili praznu kutiju, kao rođendanski poklon, i poželeli mu da im isplati zaostale zarade.

Aleksandar Šubarević sa TV Avala rekao je da zaposlenima u toj medijskoj kući nisu isplaćene poslednje četiri plate. On je tada podsetio da su te godine radnici TV Avala dva meseca već bili u štrajku nakon čega im je obećano da će sva dugovanja biti isplaćena, kao i da su na tom sastanku prisutvovali i predstavnici RRA.

Takođe, učesnici rijaliti programa, koji čini najveći deo njegove televizijske šeme, otkrili su da im nisu isplaćene honorari, uprkos tome što se on znantno obogatio na račun ovakvog vida formata. Među onima koji su ga optužili za to jesu Jelena Golubović i Sulejman Memo Haljevac, pobednici "Farme" koji su ranije izneli da im nije isplaćana obećana nagrada od 50.000 evra, Ivan Marinković, Ekrem Jevrić, Olja Einfalt Mihovilović, poznatija kao Olja Vampirica...

O Mitrovićevim nezakonitim radnjama govorila je i voditeljka Dušica Jakovljević nakon što je pre par godina dala otkaz na Pinku, na koji se kasnije vratila. Ona je, naime, otkrila da joj je poslodavac deo plate isplaćivao u gotovini, zakidajući tako državu:

„Jedino što sam ja želela i što mi je obećavano, sad već ima dve godine, jeste da novčani iznos koji sam dobijala na račun, deo plate koji je išao na račun, bude toliki da mogu da podignem kredit za stan. Rečeno mi je da će to biti rešeno. Dve godine sam čekala. Nisam tražila ništa što nije moje. Na nečijih šest hiljada kvadrata, moja deca valja imaju prava na svojih šezdeset".

Pored svih kontroverzi koje se vezuju za ime Željka Mitrovića, bahatost i kontroverze oko sporne kuće mnoge ni nisu iznenadile. Naime, on je plac sa predratnom vilom kupio od Stanka Subotića Caneta, kontroverznog biznismena koji je pre nekoliko godina nezakonito oslobođen optužbi za šverc cigareta tokom devedesetih. Portal Direktno.rs objavio je te 2019. godine da je Mitrović nakon kupovine nekretnine, vodeći se principom Gorana Vesića, porušio predratnu vilu i posekao gomilu platana, posađenih davne 1929. godine.

U istoj ulici nalaze se brojne ambasade, nekadašnje zdanje Jovanke Broz, kao i Slobodana Miloševića, brojnih biznismena, poput Miroslava Miškovića i njegove ćerke Ivane Mišković Karić.

Željko Mitrović je dozvolu za izgradnju vile na Dedinju dobio uz „pomoć“ Sekretarijata za urbanizam i građevinske poslove.

Kako je pisao BIRN 2023. godine, odnosno u dokumentu koji su njihovi novinari dobili, navodi se da se parcela nalazi u prethodno zaštićenoj prostorno-kulturnoj celini „Senjak, Topčidersko brdo, Dedinje“, te da bi za sve građevinske intervencije na parceli potencijalni investitor trebalo da obezbedi uslove i saglasnost nadležnog organa za zaštitu kulturnih dobara – u ovom slučaju Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda.

U dokumentima izdatim Željku Mitroviću ovog zahteva nema, iako je u vreme kada je Mitrović dobio lokacijske uslove i građevinsku dozvolu, ova parcela takođe bila u zoni prethodne zaštite. Željko Mitrović je za BIRN tada rekao da je objekat na Dedinju građen u skladu sa svim zahtevima koji su mu postavljeni, ali da jeste znao unapred da plac na kom je tada samo planirao gradnju ubrzo više neće uživati zaštitu Zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Da ovo nije jedina problematika u vezi sa ovom kupovinom Željka Mitrovića, pokazuju i podaci o dozvoljenoj kvadraturi. Naime, Gradski sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove – odnosno gradska sekretarka Bojana Radaković (Milićević) – je BIRN-u, kao potencijalnom investitoru, dao informaciju na osnovu koje se pokazuje da je na parceli Željka Mitrovića na Dedinju moguće izgraditi objekat od (najviše) 2.047 kvadrata – podzemnih i nadzemnih prostorija, što je u skladu sa važećim regulacionim planom za taj deo grada.

Željko Mitrović, međutim, na istoj parceli može da izgradi više od 6.000 kvadrata, od toga 2.047 nadzemno – sve u skladu sa lokacijskim uslovima i građevinskom dozvolom koje mu je izdao onaj isti Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove.

Podsećanja radi, nakon svega što mu je omogućeno i posle brojnih povlastica, verovatno datih zbog bliskosti vladajućoj partiji, Mitrović se sada žali što mu je država dodelila porez od 200.000 evra.