Vlasta Velisavljević: Bio sam na sahrani kralja Aleksandra

"Imam svega jedan dan snimanja. Nisam uopšte nikakav faktor. Mene Šotra zove uvek, bez obzira kolika je uloga i ja se uvek obradujem kad on zove", rekao je Velisavljević na samom počektu našeg razgovora.Kada je kralj Aleksandar ubijen, Vlasta je imao sedam godina, ali taj događaj mu je ostao kao jedan od najupečatljivih iz detinjstva."Jeste. Pamtim to po Knez Mihailovoj ulici. Ja sam neposredno pre toga bio operisan od slepog creva u Dečanskoj ulici. Tu sam bio u klinici Svetog Vasilija Ostroškog. Pitali su me jednom da li sam nekada plakao, rekao sam da sam plakao kada sam bio mali, kada su ubili kralja Aleksandra. To je za mene, kao za dete bilo strašno, ubiti kralja. Ja sam išao u njegovu osnovnu školu, škola "Kralja Aleksandra", priča on i dodaje:"Meni je to bilo strašno onda. Svi su plakali i žalili kralja, bilo je sve u crnom. Pamtim sahranu. Mene su podigli roditelji i držao sam se za ogradu kako bih video sahranu, gledao sam sa visine. Video sam tad i Geringa, kraljicu Mariju, sinove njegove - Tomislava, Andreja i Petra i sve ove koji su došli na sahranu."Vlasta je imao veoma teško detinjstvo, a često je voleo da odlazi na Dunav kako bi video kraljeve sinove i to je za njega, kako kaže, bilo veliko zadovoljstvo, kog se danas rado priseća."Njegovi sinovi su moji vršnjaci. Kao dete sam boravio na Dunavu gde su oni dolazili da se vozaju motornim čamcima, mornari su ih vozili. A ja sam u to vreme bez gaća, blatnjav onako odlazio da ih vidim. I čini mi se da su me oni pozdravili tad, kao jednog dečaka njihovog uzrasta. Tako da sam ja njima stalno mahao. A ti mornani koji su čuvali te čamce, često su me častili hlebom, ono što oni dobijaju da jedu", seća se Velisavljević.On ističe da je poštovao Kraljevinu, a jedini koga nije cenio bio je Josip Broz Tito."Kraljevina je malo pogrešila sa tim ujedinjenjem, sa pravljenjem Jugoslavije. Ja lično mislim, sad u mojim godinama, da to nama nije bilo potrebno u ono vreme, ali šta ćete. Valjda su vladari mislili da je to bolje. Poštovao sam sve. Jedino nisam poštovao Tita nimalo. Ne znam zašto. Nije mi legao. Nisam imao ništa protiv njega, to je bila ozbiljna država, ali sve je pogrešno", kaže glumac.On se iz tog vremena prisetio i dvorskih dama koje su vodile brigu o siromašnoj deci, među kojima je i on bio."Pamtim sahranu pokojnog kralja Aleksandra, Monarhiju uopšte. Tada su dvorske dame vodile računa o deci u školi. Bavili su se dobrotvornim radom, pomagali siromašne. Ja sam bio siromašan, pa sam jedva čekao da dođe neki praznik, da im pevam u školi i da dobijem kaputić, cipele... To obdanište se sada nalazi u mom komšiluku i danas radi."Vlasta će 28. jula napuniti 94 godine, a i dalje glumi sa istim žarom, pitali smo ga koja je tajna, ali i kako će proslaviti svoj rođendan."Nema tajne, ovo je sve već neko prijatno trajanje, uz zaradu, da vam otvoreno kažem. Ja ne slavim rođendane uopšte. Na jednom snimanju u Azerbajdžanu, tamo sam 28. 07. ne znajući seo da večeram u jednom restoranu, pogasilo se svetlo i na pozornici su se pojavile neke divne glumice i one su meni uz pesmu čestitale rođendan. Bio sam dirnut. Zamislite to. Koliko sam rođendana ovde proćerdao onako, nisam ni obraćao pažnju. To je bio trenutak kad sam ja već počeo da volim svoje godine. I počeo sam da cenim to kao neko svoje bogatstvo, kapital. Kad bi te godine mogle da se unovče u nekoj banci, majko... Šalim se (smeh)."Vlasta naglašava da nikada neće otići u penziju i da će igrati dokle god bude mogao."Ne, taman posla. Da odem u penziju, to znači da se oprostim od pozorišta. Ne. Mislim da to nije u skladu sa celim mojim životom. Ja čuvam svoje godine, nosim ih u ruci lepo. Možda će neko dosegnuti to što ja nosim, pa će se neko mlađi obradovati. To je to", zaključio je Vlasta.Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.