Milan Stanković, muzičar koji je javnosti poznat kao SevdahBABY, objavio je novi singl simboličnog naziva "Policijski čas", koji je deo albuma još "simboličnijeg" naziva "Dekameron", nastalog u karantinu. SevdahBABY u intervjuu za Nova.rs otkriva otkud baš pesma "Policijski čas" u jeku protesta, da li su možda baš protesti inspiracija, šta o njima misli, kako izgleda stvaralaštvo u karantinu, ali i to kako je jedan arhitekta postao muzičar.
PROČITAJTE JOŠ
Pesma „Policijski čas“ deo je aktuelnog albuma „Dekameron“. Koliko album ima sličnosti sa istoimenom renesansnom zbirkom priča?
– Najviše sličnosti je u imenu i konceptu, jer je i na mom albumu deset pesama napravljenih za deset dana karantina. OK, u originalnom „Dekameronu“ je deset učesnika pričalo priče, pa je ukupno bilo sto priča, ali analogija je tu.
U renesansnom „Dekameronu“ priča je spasonosna sila koja pobeđuje smrt. Misliš li da je u ovom slučaju i u duhu pandemije koronavirusa to muzika?
– Meni je svakako muzika bila spas u onom prvom naletu pandemije. Bukvalno me je teleportovala u neko drugo vreme i prostor, pre svega u vreme revolucije haus muzike, u Čikago sredine osamdesetih. I sada kada pustim neke od pesama sa ovog albuma, odmah dobijem instant osmeh na licu. Zaista su pesme vrlo brzo nastale, pa ih sada maltene ponovo otkrivam. Nisam ih se previše naslušao, kao što inače radim dok stvaram.
Otkud baš sada ova pesma simboličnog naziva?
– Ovaj video singl, „Policijski čas“, spremali smo tokom juna meseca, pre ovog novog naleta epidemije, i u tom trenutku smo mislili da će ova pesma biti samo reminiscencija na doba vanrednog stanja i policijskog časa. Ali, događaji su nas ponovo iznenadili, tako da su ova pesma i spot mnogo više aktuelni nego što smo planirali.
Jesu li aktuelni protesti možda bili inspiracija?
– Pa ne, jer je proces izrade spota počeo i završio se pre protesta. Zaista je samo ispala koincidencija. Bukvalno je bilo više situacija dok smo Ivana Vladović i ja spremali ovaj spot, da smo se zapitali „jao, pa neće se valjda ponovo usuditi da uvode policijski čas“. I to je tada bilo zaista samo na nivou špekulacije, pitanja. Ipak smo verovali da je ta tema stvar prošlosti.
Kad smo kod protesta, šta misliš o njima i kako komentarišeš policijsku brutalnost?
– Mislim da je reakcija policije bila potpuno disproporcionalna, da je ideja vlasti bila da ostavi jak utisak i utera strah u kosti svakome ko bi se usudio da protestuje. A iz svega što sam uspeo da saznam iz medija, reklo bi se da je cela situacija na terenu osim suzavcem, bila obavijena i ogromnom dozom najblaže rečeno kontroverze u redovima policije.
Koliko se toga u karantinu promenilo kad je stvaralaštvo u pitanju? Šta je sada inspiracija, kad život ne ide regularnim tokom?
– Moram priznati da je mene karantin zapravo disciplinovao u stvaranju, jer su se isključila sva svakodnevna ometanja, dogovori, pozivi, i ostala je samo umetnost. Inspiracija je kao i uvek ljubav, žurke, iako ih nema (smeh), ali i aktuelne teme, propuštene kroz umetnički filter.
Kako si od Milana Stankovića preko Brutt Van Daal-a došao do SevdahBABY?
– Zapravo je hronološki SevdahBABY moj najstariji pseudonim, još od 2005. godine. Ali sam vremenom eksperimentisao i sa drugim žanrovima, pa nisam želeo da to mešam sa SevdahBABY, zato toliko mnogo drugih pseudonima, na primer – Bom Ziggy, Brutt Van Daal, Vidiq i verovatno sam zaboravio neki…
A kako je diplomirani arhitekta postao muzičar?
– Pa uz pomoć prijatelja koji su već bili u svetu muzike. Na prvom mestu Ognjana Miloševića, našeg kompozitora primenjene muzike. Naravno, ja sam i za vreme fakulteta maštao o muzičkoj karijeri, ali jednostavno uz te obaveze nije bilo šanse da joj se ozbiljnije posvetim. I tek posle studija sam shvatio da ipak želim da posvetim život muzici – malo kasno, ali ipak na vreme (smeh).
O tebi ljudi malo toga znaju. Mnogi kad čuju SevdahBABY pomisle da je to bend. Opiši nam sebe i svoje stvaralaštvo u nekoliko rečenica.
– To je skroz istina. Čak i posle svih ovih godina, većina ljudi ima percepciju SevdahBABY kao benda, jer je to ono što su najčešće viđali na nastupima i TV emisijama. Ali istina je da sam ja pre svega solo igrač, u stvaralačkom smislu skoro uvek one-man-band. Ono gde druge kolege ulaze u igru su pre svega vokali, zatim živi nastupi i tako dalje. Moje stvaralaštvo je pre svega borba protiv dosade, što bi rekao čuveni Zeleni Zub, tako da mi je osnovna vodilja uvek da napravim pre svega nešto što će meni biti zabavno i sveže, a da onda razmislim da li bi to komuniciralo sa publikom i da li to nešto na kraju može da donese novac. Ali uvek tim redosledom.
Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar