Rade Šerbedžija se izjasnio da li se oseća kao Srbin ili Hrvat

Šerbedžija je ispričao da ga je početak rata zatekao u Beogradu, gde je započeo novo životno poglavlje.

„To je već poznata priča. Moja iseljenička karijera zapravo je počela kada je počeo rat u Jugoslaviji. Tada sam bio u Beogradu. Rođen sam u Hrvatskoj, Srbin sam iz Hrvatske, Ličanin, i ponosan sam na svoje poreklo, kao i svi Krajišnici, poput Nikole Tesle koji mi je uzor čitavog života. Tesla je uvek govorio da je ponosan na svoje srpsko poreklo i na svoju hrvatsku domovinu. To je bio moj stav.“

Dodao je da je pre rata živeo i radio u Zagrebu, a nakon odlaska u Beograd upoznao je rediteljku Lenku Udovički, sa kojom je nastavio život, piše Dnevno.hr.

„Bili smo protiv rata i zbog toga proglašavani izdajnicima“

Govoreći o ratnim godinama, Šerbedžija je rekao da je, zajedno sa brojnim umetnicima, javno zagovarao mir, ali da su zbog takvih stavova često bili na meti nacionalista.

„Iako sam bio protiv rata, kao mnogi umetnici i ljudi iz kulture, bio sam suočen sa pretnjama i napadima. Pozicija onih koji su se zalagali za mir bila je, nažalost, često shvaćena kao neprijateljska, a nas su smatrali izdajnicima jer nismo pristali na nacionalističku politiku koja je tada sve više zahvatala bivšu Jugoslaviju.“

Istakao je da ga publika tokom čitave karijere nije posmatrala kroz političke podele, već prvenstveno kao umetnika.

„Ne dozvoljavam da mi iko oduzme sećanje“

Šerbedžija naglašava da nikada nije zagovarao obnovu Jugoslavije, niti bilo kog političkog sistema, ali smatra da ima pravo da čuva uspomene na period koji pamti kao srećan.

„Nikada nisam propagirao ideje o povratku Jugoslavije, niti bilo kog političkog sistema. Moj cilj je uvek bio i biće da sačuvam uspomenu na lepotu koju smo imali, na zajedništvo i na život u sreći pre svih tih podela i nesreća koje su nas zadesile.“

Dodao je da ne želi da ulazi u sukobe sa onima koji imaju drugačiji pogled na prošlost.

„Jednostavno, ne mogu i ne dozvoljavam da mi iko oduzme pamćenje i sećanje na nešto lepo što sam živeo.“

Glumac je zaključio da upravo zbog tih uspomena i emocija njegova publika i danas dolazi na koncerte i predstave, bez obzira na nacionalne ili političke podele.