“Uzeo sam flašu rakije, pijuckao i polako ulazio u patetično stanje": Kako je Vlada Divljan napisao kultni narodnjak iz 80-ih

Ipak, iako se često gura u zapećak iza monumentalnog „Odbrana i poslednji dani“ ili hitičnog „Čokolada“, ovaj album krije jednu od najneočekivanijih muzičkih avantura Vlade Divljana: pravljenje kafanskog narodnjaka. Da, dobro ste pročitali.

Dok su se ostali članovi benda već bili u procesu razilaska, ili potpuno otišli iz benda, Divljan je prihvatio poziv da uradi muziku za film. U sklopu tog projekta, nastala je pesma „Ja je zovem meni da se vrati“, koju je otpjevao Jahija Gračanlić, poznat i kao „Kosmički Bosanac“. Vlada je, kako je kasnije priznao, pesmu napisao u kafanskom maniru „posle nekoliko rakija, da uđe u pravo stanje duha za narodnjak“ .

– Za film “Šest dana juna” napisao sam narodnjak “Ja je zovem meni da se vrati”. Kada sam komponovao pesmu nisam znao kako da je završim, pa sam uzeo flašu rakije, pijuckao i polako ulazio u to patetično stanje neophodno da bi se napravio dobar narodnjak. I uspelo je… – govorio je Divljan.

Ironično ili ne, ova pesma je postala pravi underground hit, generacijama koje ni ne znaju da je iza nje stajao rokenrol ekscentrik iz srca Beograda, piše City magazine.

Film „Šest dana juna“ je društvena drama o momku iz bosanske provincije koji provodi poslednje dane pre odlaska u JNA. Sniman u sumornom ambijentu kasnih osamdesetih i reflektuje tadašnju atmosferu društvene iscrpljenosti, idealizma na izdisaju i mladalačkog bunta. U filmu glavnu ulogu tumači Nebojša Krstić, tada još uvek član Idola, danas poznatiji kao neomiljeni politički aktivista sa interenta.

Prošle godine film je digitalno restauriran i premijerno prikazan u okviru projekta A1 Kinoteka.

Iako se bend već bio raspao 1984. godine, izdavačka kuća Jugoton je želela da iskoristi prepoznatljivost imena Idoli. Tako je ovaj album, iako formalno solo projekat Vlade Divljana, izašao pod imenom grupe. Pored kafanskog eksperimenta, na albumu se nalazi i pesma „Samo me gledaj i budi tu“, obrada francuske šansone Gilberta Becauda, kao i pesme koje zvuče kao omaž zvuku šezdesetih — nostalgične, nežne, pomalo patinirane, ali iskrene. Najveći hit je svakako pesma Ona to zna koju je Divljan kasnije često svirao kao solo izvođač.

Zvanično, ovo je bio kraj. „Šest dana juna“ označio je poslednju stranicu jedne od najvažnijih muzičkih knjiga jugoslovenske scene. Za razliku od bombastičnih hitova i stadionskih refrena, Idoli su se povukli tiho — ali sa stilom, uz pesmu iz kafane, pogled ka Dunavu i po koju suzu rakijsku.