"Čini mi se da mi je ipak najzahtevnije bilo da proniknem u Tominu dušu, u kojoj je more tuge, da pronađem u sebi i iznesem tu jednu nit koja se proteže kroz njegov ceo život i koja ga suštinski određuje kao čoveka i umetnika", rekao je u intervjuu za Nova.rs mladi glumac Milan Marić, govoreći o svojoj ulozi legendarnog pevača Tome Zdravkovića.
Maestralna transformacija tridesetjednogodišnjeg glumca Milana Marića u filmu „Toma“ nikoga nije ostavila ravnodušnim. Još od prve premijere filma u Sarajevu krajem avgusta ove godine, a potom i na prikazivanju filma u Nišu, pohvale na glumčevu izvedbu ne prestaju da pune novinske stupce i statuse na društvenim mrežama. U intervjuu za Nova.rs, Marić govori o emotivnim transformacijama kroz koje je morao da prođe kako bi što bolje ušao u lik narodnog pevača.
PROČITAJTE JOŠ
Kakva je dominantna emocija koju sa sobom nosite iz filma “Toma”?
„Osećam ponos, jer smo bili hrabri da uđemo u ovaj poduhvat, jer smo odoleli raznim pritiscima i ograničenjima, dobro se razumeli, povezali i razigrali i napravili film dostojan Tominog imena i legata koji je za sobom ostavio.“
Koliko je za Vas bilo teško da udjete u lik Tome Zdravkovića? Sa kakvim ste se sve izazovima suočavali tokom snimanja i šta je ono što je na Vas najviše uticalo tokom snimanja ovog filma?
„Ova uloga je bila zahtevna iz nekoliko razloga. Pre svega, bilo je potrebno odoleti pritisku, ne uplašiti se od očekivanja javnosti i pronaći unutrašnji mir iz koga može da se stvara. Korona nam je dodala komplikacije i neizvesnost jer smo svaki radni dan završavali ne znajući šta nosi sutra. Glumački, bilo je složeno iznijansirati sve Tomine razvojne transformacije, i fizičke i emotivne, jer u filmu pratimo Tomu od mladalačkih dana do smrti. Čini mi se da mi je ipak najzahtevnije bilo da proniknem u Tominu dušu, u kojoj je more tuge, da pronađem u sebi i iznesem tu jednu nit koja se proteže kroz njegov ceo život i koja ga suštinski određuje kao čoveka i umetnika.“
Koju Tominu pesmu biste uvek naručili u kafani?
„Mnogo je to teško pitanje, jer je njegov opus toliko bogat i čini se da za svaki trenutak i svako raspoloženje postoji baš ta neka posebna pesma.“
Iako većina misli da je Toma Zdravković narodna legenda, mi živimo u podeljenom društvu u kojem se delimo čak i na one koji vole i ne vole narodnu muziku. Je li pesma način da se ove podele prevaziđu?
PROČITAJTE JOŠ
„Sasvim je legitimno da neko voli a neko ne voli narodnu muziku, ili neke autore, ili neke pesme. Ne moramo svi sve da volimo. Poenta je upravo u razumevanju da drugi ljudi imaju pravo da budu drugačiji i prave drugačije izbore i da nas ta različitost ne deli već obogaćuje.“
Kada uporedite Tomine tekstove sa tekstovima današnjih izvođača, mislite li da je tačna teza da muzika oslikava društveno – političko stanje u državi?
„Mislim da je suština u talentu i autentičnosti. Tomine teme su univerzalne i svevremenske, o ljubavi i životu su pevali mnogi i pre i posle njega. Ali on je imao dar da opeva svoju istinu, ono što je zaista živeo i osećao. Zato mu se veruje.“
Da li mislite da se glavne političke odluke donose za kafanskim stolom?
„Političke odluke su rezultat složenih analiza i kalkulacija, iako to često ne izgleda tako. Mislim da se u kafani možda sklapaju I produbljuju poznanstva, vode razgovori, opipavaju pozicije, ali da se odluke donose na drugim mestima. Pa se posle eventualno proslavljaju u kafani.“
BONUS VIDEO: Dragan Bjelogrlić: Branio sam čast na pogrešan način
Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar