Glumica u 33. godini promenila život: Izbacila sam psihoaktivne supstance

"Neko sam ko nikada nije umeo usmeno na času da odgovara. Išla sam prvo u državnu osnovnu na Voždovcu do petog razreda, šesti sam pohađala nemačku školu, a sedmi i osmi francusku, a posle sam završila Filološku gimnaziju. Svi profesori su znali da mi je zastrašujuće da ustanem iz klupe i u svoje ime nešto govorim i pokazali su divno razumevanje. Svaki put kada bi mi za usmeni odgovor dali keca, pružili su mi šansu da ga pismeno popravim (smeh). Koliko je ta moja stidljivost išla daleko, govori činjenica da iz kuće nisam izlazila sve dok su za potrebe filma posteri s mojim likom visili po gradu. Istini za volju, imam delove koji su baš stidljivi i samo moji, a posedujem i segmente u kojima nemam nikakav filter, već direktan prenos iz mozga napolje, što nije baš najbolje", rekla je glumica gostujući u podcastu „Agelast“.Osim po glumačkom talentu, Hristina je poznata i kao neko ko stalno iskušava svoju fizičku izdržljivost, ali i psihološke granice. Počela je sa istrčavanjem polumaratona, osvojila je vrhove Kilimandžara i Himalaja, vozila se rikšom u Nepalu i kampovala u snegu po nezamislivom minusu.Upravo to pomoglo joj je da stekne znanje, iskustvo, upozna interesantne ljude, a što je najvažnije i najneverovatnije, s obzirom na zvanje kojim se bavi, da odbaci stidljivost i stekne samopouzdanje i slobodu da se ljudima predstavi onakvom kakva zaista jeste - jedinstvena."Stalno nas uče da se prilagodimo i ja sam to radila. Recimo, sviđa mi se neki frajer, ali shvatam da ne može da prihvati baš svaki deo mene i onda krećem u amputaciju, dok potpuno ne izgubim sebe. Zašto je toliki problem ako se izdvajaš? Pitam jer imam dete i često čujem kako joj kroz osmeh kažu da je drugačija i nastojim da ne upadne u zamku i ceo svoj život se trudi da se prilagodi kao što sam ja to činila. Neko me je baš nedavno pitao: ”Pa dobro, jesu li te prihvatili konačno?” Rekla sam: ”Ne.” Pita me opet:” Pa kako ne, imaš trideset i nešto?” Ja kažem:” Jes’ vala, glupo, ali ne” (Smeh). Niko me nikada nije prihvatio onako kako je meni bilo potrebno, tako da imam dovoljno ranjivosti da se ogolim i priznam ko sam, već se dajem na komade i onoliko koliko neko može da me svari", izjavila je glumica, prenosi "Story".

Hristina je u porodici, kako tvrdi, naučila i da je, kada više nema efekta oslanjati se na sebe i svoj sud, potrebno potražiti pomoć psihijatra, što rado danas čini."Motivacija je moje najbolje oružje, uvek ih imam nekoliko u džepu, za svaki slučaj, ali kada ih ponestane, obratim se školovanim ljudima za to. Mom samopouzdanju dosta je pomoglo i to što sam počela da lagano ispitujem svoje granice i pobeđujem samu sebe. Naime, tokom letovanja s mamom i tek rođenom ćerkom u Budvi, u našoj kući, negde 2014. godine, počela sam da šetam i shvatila da mi to prija, zatim sam instalirala aplikaciju po kojoj jedan minut trčiš najbolje što umeš, drugi pešačiš. Pomislila sam: ”Što neću to moći, evo rodila sam dete, rekli su mi isto da ni to nema šanse da se desi i desila se i predivna je.” I tako za dve nedelje boravka na primorju uspela sam da istrčim pet kilometara. Nakon toga dobila sam veliko samopozdanje i zapitala se šta ja to sve mogu. U 33. godini sam promenila život, potpuno sam izbacila psihoaktivne supstance, alkohol na prvom mestu. Nije to išlo uz stil samohrane keve ", zaključila je Hristina.BONUS VIDEO: Sećanje Milice Zarić na '90: Mi studiramo, a 200 km oko nas besni rat

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=milicazaricglumicaintervjuik-novas-rs&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2567362"]

Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.