U prvu voditeljku "Dnevnika" su mnogi bili zaljubljeni, a nikada se nije udavala: Jedan tragičan događaj joj je obeležio život

Dušanka je rođena 1934. godine u Šibeniku, gde je i završila osnovnu i srednju školu, a engleski jezik i književnost diplomirala je na Beogradskom univerzitetu.

Izabrana je za prvu ženu koja je vodila Dnevnik na Televiziji Beograd, gde je radila od osnivanja same redakcije. Generacije su je pamtile kao zaštitno lice televizije, a cela bivša Jugoslavija pamti njeno "Dobro veče!".

„Vaša dužnost je da budete ubedljivi, ako to niste, ništa niste uradili. Mene obavezuje „Dobro veče!“ Kad to kažem, zaista tako mislim. Takođe, 'poštovani gledaoci' moraju biti poštovani. Ako tako ne mislite, onda se rugate, budite sigurni da će kamera to otkriti“, rekla je ona jednom prilikom.

Svojim šarmom, glasom, dikcijom i pravilnim akcentom postavila je temelje i standarde za buduće televizijske profesionalce, a i danas se govori o njenoj veštini da i najkomplikovanije vesti pročita sa lakoćom.

Prve vesti pročitala je davne 1958. godine sa Mićom Orlovićem iz studija na Sajmu.

Karijeru bez mrlje, ipak je obeležio jedan tužan događaj, a reč je o bombardovanju zgrade RTS-a tokom NATO agresije 1999. godine. Sama je priznala da je to jedan od najstrašnijih događaja u njenom životu, a srećom na vreme je izašla iz zgrade, svega nekoliko sati pre nego što su poginule njene kolege.

Odlikovana je Ordenom zasluga za narod sa srebrnim vencem. Od 2010. godine Udruženje novinara Vojvodine dodeljuje novinarkama, voditeljkama ili spikerkama nagradu „Press vitez – Dušanka Kalanj“. Ista nagrada koja se dodeljuje novinarima, voditeljima ili spikerima nosi ime Miće Orlovića.

Iako su mnogi bili zaljubljeni u nju i pokušavali da je osvoje, Dušanka se nikad nije udavala.

Takođe, oprobala se i kao glumica 1961. u igranom filmu „Ne diraj u sreću“ Mila Đukanovića gde je igrala sa Pavlom Vuisićem, Irenom Kolesar, Slobodanom Perovićem i Borislavom Pekićem.

Umrla je 12. marta 2010. u Beogradu.