"Ja ne bežim od toga da i sada pozovem svoju doktorku i da sa njom popričam o svemu ovome što se nama dešava i kako to utiče na mene. Imam dane kada kriziram, kada mnogo lakše podnosim sve ovo. Uostalom kao i svi", govori voditeljka Dragana Katić, navodeći za Nova.rs da i je i dalje u kontaktu sa svojom psihoterapeutkinjom, kao i da joj ona pomaže da prebrodi krizne periode.

Dragana Katić, voditeljka šou programa „Nikada nije kasno“ i jedna od najdugovečnijih novinarki na našim prostorima, u razgovoru za Nova.rs govorila je o trenutnoj pauzi od snimanja emisije „Nikada nije kasno“,  te se kratko dotakla i pandemije koronavirusa.

Voditeljka je takođe govorila i o odlasku kod psihoterapeuta, te je akcenat stavila na važnost mentalnog zdravlja i higijene, a savetovala je svima da, kako kaže, potraže pomoć stručnog lica kako bi sa nekim u miru mogli da podele svoje emocije.

Trenutno je otkazano snimanje emisije „Nikada nije kasno“. Da li znate kada ćete biti u mogućnosti da se vratite u studio?

Onda kada se svi budu vratili svojim radnim obavezama, tada ćemo se vratiti i mi. Kao što znate, emisija se snima sa publikom, puno je takmičkara, podrške i ekipe. Trenutno u ovim uslovma nije bezbedno. Ne razmišljam uopšte kada ću se vratiti, samo razmišljam da ostanemo zdravi.

Kako provodite vreme kod kuće u izolaciji tokom odmora od posla?

Prvih dana je, naravno, bilo posla oko sređivanja kuće kao i kod svih nas koji radimo, pa tome nismo svakodnevno posvećeni. Prvih dana sam non-stop slušala vesti, bila uplašena, razmišljala o kontaktima koje sam imala i, najpre, naravno, razmišljala o svojoj deci. Sada, ustvari, vidim da i kuća može da bude inspiracija. Perem, kuvam, sređujem, čitam, slažem pazle i tome slično. A onda će valjda doći i lepo vreme, pa će biti lakše, jer ću bar moći da sedim na terasi i da čitam. Penzionerski dani.

Da li ste zabrinuti zbog pandemije koronavirusa u svetu i Srbiji?

Jesam, naravno da jesam.

S obzirom na to da ste jedno vreme išli kod psihoterapeuta, a da trenutno stanje u društvu može biti jako izazovno za ljudsku psihu i osećanja, da li smatrate da psihoterapija može pomoći ljudima da se osećaju bolje i da prebrode krizni period?

Apsolutno. Ja ne bežim od toga da i sada pozovem svoju doktorku i da sa njom popričam o svemu ovome što se nama dešava i kako to utiče na mene. Imam dane kada kriziram, kada mnogo lakše podnosim sve ovo. Uostalom kao i svi. U svakom slučaju, nisam ravnodušna. Svakome ko može da kontaktira stručno lice preporučujem da kontaktira stručno lice ili osobe sa kojima može da podeli svoja osećanja. Ne zatvarati se u sebe, sve u svemu.

Koliko je Vama lično psihoterapija pomogla da prebrodite emocionalna i psihička stanja u kojima ste se možda zadesili?

Sa ove distance nekako sam u potpunosti sigurna da bi sve što mi se izdešavalo u životu ostavilo mnogo veće posledice na moje zdravlje da nisam u pravom trenutku kontaktirala stručna lica. Mislim da imam obavezu prema sebi, a i prema svojoj deci da vodim računa o svom zdravlju, mentalnom, kao i onom fizičkom. Toliko zaslužujem i to mi je na listi prioriteta, baš kao i posao, kao i ostale obaveze.

U Srbiji se odlazak kod psihoterapeuta i dalje smatra tabuom, iako su mnoge javne ličnosti i pojedinci već priznali da u tome nema ničeg lošeg. Možete li reći kakav je Vaš stav o psihoterapiji generalno?

Čim sam se obratila stručnom licu za mene to uopšte nije tabu. Mislim da mediji treba da rade na edukaciji stanovništva i da ljudi zaista shvate da je mentalno zdravlje početak svega onoga što u životu možete da učinite i uradite. Svima nam se u životu dešavaju padovi i loše stvari. Zašto ne bismo pitali onoga ko je stručan, ko zna i ko može da vas usmeri na pravi način? Meni je to uvek prijalo. Nakon svih razgovora sam imala rezultate i bila sam spremna da odgovorim novim životnim izazovima.

I dalje važite za jednu od najistaknutijih voditeljki i novinarki kod nas, koliko Vam je bilo teško da se tokom života održite na površini i na televiziji?

Nije mi bilo teško zato što sam svoj posao oduvek shvatala kao privilegiju i nikada ga nisam uzimala zdravo za gotovo. Retki su ljudi koji rade posao koji vole u okruženju koje vole. Rad na sebi je doneo razulate. Od početka sam znala šta želim i kako želim svoj posao da radim. Tako da sve što se dešavalo tokom moje karijere je posledica mog odnosa prema mom poslu.

Da li je istina da u poslu kojim se bavite postoji više prepreka ukoliko ste žena? S obzirom na to da i dalje živimo u duboko patijahalnom društvu.

Ja sam više prepreka imala u svom ličnom okruženju da se uopšte bavim ovim poslom nego što sam na te prepreke nailazila na samom poslu. Znate, od malena sam se trudila da sama pravim svoje izbore i da budem pravno, finansijski i u kom god smislu želite, nezavisna. Donosila sam odluke koje se u tom trenutku nisu uklapale sa dominantnim mišljenjem javnog mnjenja. Postala sam samohrana majka, vratila sam se na posao samo šest meseci nakon što sam se porodila, sama gajim svoju decu. Mislim da ni meni ni njima ništa ne fali. Vrlo je važno da imate hrabrosti u ovakvim situacijama da napravite sledeći korak uprkos suprotstavljanju onome što misli većina. U takvim situacijama stalno se pitate da li pravite grešku, jer vas retko ko podržava. Sada sam dobro, ne žalim ni za čime. Mislim da sam tome naučila i svoju decu. Da uz ženu ide sve ono šta žena želi da ide uz nju. Ja gradim sebe. Niko nema pravo da tvrdi suprotno.

Emisija koju vodite ima specifično ime koje mnogim učesnicima uliva nadu – Nikad nije kasno – da li je ta rečenica po Vama istinita i na šta se sve u životu odnosi?

Naravno da je istinita, jer je počela što više da se koristi. Kada nešto često izgovarate, iako niste verovali, počnete da verujete u to. Za našu emisiju, svi mi koji radimo na njoj, smatramo da je misija, a ne emisija. Uspeli smo da mnogima povratimo veru u sebe, a oni koji su učestvovali pokazali su da imaju hrabrosti da u zrelim godinama počnu. Mnogima su se životi promenili na bolje, ne samo u tom pevačkom smislu, nego generalno. Zato i jesmo misija!