Ispovest Marine Perazić o povratku u Hrvatsku, karijeri i učešću u rijalitiju: "Zarađivala sam 1.500 evra nedeljno, ali sam posle morala da potražim pomoć psihologa"

Marina Perazić bila je jedna od najpopularnijih jugoslovenskih pevačica. Vlasnica hitova "Program tvog kompjutera", "Kolačići" i "Soba 23" posle napuštanja grupe "Denis i Denis" započela je solo karijeru. Međutim, tokom devedesetih donosi odluku da se sa tadašnjim suprugom, bubnjarem Ivanom Fece Firčijem ode u Ameriku. Tamo su dobili dve ćerke, ali su potom doneli odluku da se razvedu i oboje su se brzo vratili u Hrvatsku.

Nisu uspeli da povrate staru slavu, ali su joj osamdesete ostale u lepom sećanju.

"Osamdesete su bile magične pa samim tim i nezaboravne! 1982. godine sam diplomirala na građevinskom fakultetu u Rijeci, a ujedno shvatila da se time ne želim baviti ostatak života. Nije teško u 19. godini života doneti pogrešnu odluku, ali, po meni je izuzetno pogrešno ostatak života bazirati na odluci koju si doneo pod uticajem okoline, u trenutku kad ne poznaješ dovoljno sebe i svoje afinitete. Znala sam da će moja mama biti uporna dok mi ne pronađe posao u struci. Počela me hvatati panika pa sam utehu pronašla u kreativnom radu na pesmama koje je stvarao Davor Tolja. Nisam ništa planirala, nisam se nadala ničemu posebnom, meni je jednostavno bio potreban beg od stvarnosti, a Davoru pevačica. Prve pesme nastale su samo nekoliko meseci nakon što sam diplomirala. Na nagovor prijatelja, kojima smo predstavili naše demo snimke, postali smo bend ili duo Denis & Denis. Davor i ja smo u narednom periodu, kao omađijani, svakodnevno, vrlo predano radili na novim pesmama, da bi već godinu dana kasnije imali potpisan ugovor sa izdavanje albuma, s tada najprestižnijom diskografskom kućom Jugoton, danas Croatia records. Istovremeno, moja mama mi je, kao što sam očekivala, uspela da nađe posao, kako bi odradila pripravnički staž, tako da smo, zbog mojih obaveza, bili prinuđeni da snimamo album u Rijeci. Ironija sudbine je da, ne samo što smo snimali album dok sam odrađivala pripravnički staž, nego sam sve pesme otpevala u studiju u popodnevnim satima nakon posla. Jednostavno, vlasnik studija zbog drugih obaveza nije želeo da snima vikendom. Nisam imala izbora, morala sam da prihvatim njegove uslove, ali moram priznati da sam danas vrlo ponosna na sebe kako je sve ispalo, s obzirom da sam celi album snimila za pet popodneva, pevajući po dve pesme u jednom terminu, sa svim pratećim vokalima, što je stanoviti podvig", rekla je za Kurir.

Jedan od pokušaja povratka na estradu bio je i kroz učešće u rijalitijima, koje je Marina prihvatila i zbog nezavidne finansijske situacije. U tom smislu učešće joj se isplatilo, ali se loše odrazilo na njeno mentalno stanje.

"Priča o učešću u rialitijima se smisaono nastavlja na prethodnu priču o mom odnosu prema roditeljstvu. S vremenom postajalo mi je sve teže ostavljati ćerke s mojim tatom u Rijeci da bi odražavala karijeru, tako da sam se u nekom trenutku dovela u vrlo nezavidnu financijsku situaciju pa sam iz tog razloga morala prihvatiti učešće na Farmi, iako se to u potpunosti kosilo s mojom ličnošću i svjetonazorima. U načelu, ugovorom nam je zabranjeno da, dok smo u rijalitiju pričamo o honorarima, ali na kraju priča uvek negde procuri, tako da, koliko ja znam, ostali učesnici nisu dobijali ni približno tih 1.500 evra nedeljno kao što sam dobila za oba učešća, na 1. i na 7. Farmi na kojoj sam provela, od samog početka do kraja, puna 4 i po meseca. Naravno ne svojom voljom, nego zato što, kao što to verovatno već svi znaju, kad jednom uđeš, ne možeš izaći kad ti hoćeš, koliko god ti bilo neprijatno. Zarada je bila poprilična, ali nažalost, jedan period po izlasku ja nisam bila funkcionalna. Nisam imala nikakvu želju da nešto stvaram, ni da imam koncerte. Jedino što me veselilo je da provodim vreme s mojom ćerkom i s psom, da posećujem tatu u Rijeci, te da se što bezbrižnije družim s dragim ljudima kako bi mi zacelile emocionalne rane koje sam dobila učeščem u rijalitiju. Na kraju, morala sam da potražim pomoć psihologa i više terapeuta, koji primjenju različite tehnike, kako bi se oslobodila trauma. S druge strane, volim taj rad na sebi, tako da je u konačnici Farma bila jedno značajno životno iskustvo, koje mi je pomoglo da upoznam sebe u situacijama koje sam ranije uspešno izbegavala. Imala sam utisak da sam do tada živela pod staklenim zvonom. Ujedno, činjenica da sam ostavila dobar utisak na gledaoce uprkos užasnim pritiscima i zlostavljanju, koje sam doživljavala na dnevnoj bazi naočigled miliona gledaoca, mi je na neki način pomogla da prihvatim da je Farma bila jednom vrlo korisno životno iskustvo."

Često je menjala zanimanja, a neko vreme je radila i kao trener zumbe u Novom Sadu.

"Trener zumbe postala sam u 52. godini života, u fazi kada sam se "dovodila u red" nakon prve Farme. Da bi opstala, jela sam sve ono što inače gotovo ne koristim, belo brašno, meso i mesne proizvode, premalo voća i povrća. Na toj Farmi 1. su nas dobro hranili, za razliku od sedme sezone kad smo više gladovali neko bili siti. Pet godina vodila sam u Novom Sadu vrlo intezivne kardio treninge, pet do sedam puta nedeljno, što je izuzetno naporno i za puno mlađu osobu. Kad sam konačno prestala da nanosim sebi bol, odlučila sam da ću od tada nadalje praktikovati samo jogu umerenog intenziteta."

Potom je odlučila da se vrati u rodnu Rijeku, kako bi se posvetila ocu.

"U Rijeku sam se vratila pre šest godina, u trenutku kad sam bila potrebna mom tati s obzirom da je bio u godina kad više nije mogao sam da vodi brigu o sebi. Usledile su tri vrlo teške godine, dok sam ga nemoćno posmatrala kako iz dana u dan sve više kopni. Otišao je u svojoj 89. godini života, kako se kaže "lepa starost", ali bez obzira koliko godina imali, gubitak roditelja je ogroman trauma, a proces žaljenja je dugotrajan i težak. Iako su prošle već već godine otkad nas je moj tata napustio, ponekad nisam sigurna da li je moja "inertnost" posledica traume ili sam jednostavno došla u godine kad mi puno više prija život u nižoj brzini, sa što manje postavljenih ciljeva i izazova. Rijeka je moja prirodna sredina, tu sam odrasla i izgradila temelje svoje ličnosti. Lep grad, bez previše uzbuđenja, ali na moru. Život na moru je po meni, privilegija. Mene more i sunce regeneriše. Za sada sam tu jer mi prija!"

Njene naslednice godinama žive u Americi, a Marina ih neretko posećuje.

"Ovog proleća sam konačno, nakon punih 26 godina, otišla u Njujork na mesec i 20 dana. Trudila sam se da svojim objavama na društvenim mrežama ne skrenem pažnju kako me ne bi ometali dok uživam u gradu koji, shvatila sam, konačno i neopozivo volim od prvog dana. Njujork nije Amerika! Kada dođe vreme provodiću puno više vremena u gradu u kom ima zaista svega za svačiji ukus. Moje ćerke i prijatelji su me vodili na pozorišne predstave, u muzeje, u operu, na koncerte i žurke, ali najviše od svega uživala sam što smo moje ćerke, naša kuca i ja ponovno pod istim krovom."