Ispovest Aca Pejovića: Mislio sam da će me korona zaobići

Da li si dobro?- S obzirom da sam preležao koronu, više se ne borim protiv nje. Mislim, borim se, ali prskanjem asepsolom, nošenjem maske u zatvorenom prostoru i tako. Uglavnom sam kod kuće, trudim se da ne skitam i ne izlazim puno. Ako odem, onda skoknem do nekog restorana i to je to.Imaš li posledice?- Nemam. Držalo me je bukvalno dva dana, a za to vreme mi je bilo baš loše. Simptomi su se javljali kao i kod svih: raspadanje mišića i kostiju, temperatura... Hvala Bogu, to je bilo pre dva, tri meseca i sada se dobro osećam. Znam da mnogi ljudi koji su preležali koronu imaju problem sa zamaranjem i plućima. Ja ne pušim cigarete, verovatno mi tompusi koje pušim pomažu (smeh). Naravno, šalim se, to nije preporuka.

Da li si se više uplašio za sebe ili porodicu?- U principu, kad se bojite, bojite se više za decu i porodicu nego za sebe. Prvo se boriš i plašiš za dete. U svakom slučaju, nije jednostavno. Kad sam se razboleo nije mi bilo svejedno. Brzo je pala tenzija koju sam osećao kada mi je bilo lakše i nisam više imao simptome. Kad sam čuo neke druge stvari, odnosno da sam izgubio neke prijatelje u tom periodu od korone, ne bude čoveku svejedno. Tada sedneš kući i razmišljaš. Prvo ti se pojave predrasudi ima li korone zapravo s obzirom na to da kruži jedna priča, pa druga, pa teorija zavere. Svet je u nekom ludilu da ljudi veruju i ne veruju u postojanost.Koliko dugo nisi radio i koliko je teško biti bez posla s obzirom na to da si ti bio jedan od najangažovanijih naših pevača koji je navikao na rad bez odmora?- Prva svirka je bila na Mjuzik Week bar festivalu u Beogradu, a potom u Skoplju.

Kako je raditi pod strogim merama zabrane?- Isto je sve, samo što je broj ljudi manji. Ljudi se vesele, svi su željni provoda. Nedavno sam bio u Budvi i jedna devojčica je u nekom lokalu svirala gitaru. Bilo je krcato. Svi su pričali i pijuckali, a ja sam zamolio da otpevam jednu pesmu. Ljudi su tako skočili koliko im je negde bilo drago da se nešto dešava i tačno se videlo da ljudima fali svirki i provoda.Ne može se izbeći činjenica da je koronavirus uticao i na finansije.- Na mene nije. Tih problema nemam. Radim 35 godina, pa valjda mogu jednu godinu i da ne radim. Da li sam uštedeo ili nisam, gladan ostati neću.Kako komentarišeš novog muzičkog direktora "Grand" produkcije Aleksandra Milića Milija?- Nismo sarađivali nikad, ali znam ga. Kako će raditi direktorsku funkciju i kako će se nositi s tim, on zna najbolje. Ne sumnjam u njega, čovek zna da radi svoj posao.

Često pevaš pesme Tome Zdravkovića, čak si i obradio njegovu pesmu "Jelena". Zbog čega je on ušao u legendu i šta ga je to izdvojilo od drugih?- Obično njegov način života i njegova emocija koju je imao u glasu i pisanju pesama. Prema mojim saznanjima, sve je radio zbog žena. Voleo je žene i posvetio im je sve pesme. Pomenuo je mnogo ženskih imena koje su mu bile glavni pokretač svega. Tu je i kafana koju je voleo, kao i boemski način na koji je živeo.Da li si se susreo sa strahovima kada si odlučio da prepevaš njegovu pesmu? - Nisam imao strahove. Razgovarao sam sa njegovom porodicom tada i punog srca su mi dozvolili. Zašto bih imao strah, da li će neko da mi kaže nešto? Ma ne. Volim sve njegove pesme.Imao si priliku da sarađuješ sa Bubom i Jalom i usudio si se da malo izađeš iz svog muzičkog pravca, pa da li bi opet to učinio sa njima ili drugim reperima poput Cobija, Milija, Raste...?- Zašto da ne. Samo ne bih više pravio izlete da pevam tu vrstu muzike.Zašto kad je pesma dobro prošla?- Jeste, ali ja nisam preletač. Imam svoj pravac, a to je bio jedan izlet koji sam, mislim, sebi mogao da dopustim. Nastavljamo mi saradnju, ali u nekim drugim varijantama. Jako volim kako Jala radi, kao i svi ovi momci koje si pomenula. Ljudi ih vole, traženi su.Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.