Vampiri, bluz i američki Jug: Zašto su „Grešnici“ film o kojem svi pričaju

Njegovo ostvarenje dobilo je neverovatnih 16 nominacija za Oskara, čime je oboren rekord za najveći broj nominacija koje je ikada dobio jedan film (taj rekord su ranije držala tri ostvarenja sa po 14 nominacija - „Sve o Evi“, „Titanik“ i „La La Land“.

Film „Jedna bitka za drugom“ Pola Tomasa Andersona, koji se ranije smatrao glavnim favoritom za najbolji film godine, odmah je iza "Grešnika" sa ukupno 12 nominacija. „Sentimentalna vrednost“ Joakima Trira, emotivni favorit iz Norveške, osvojio je devet nominacija, dok je „Marti Suprim“ Džoša Safdija – film u kojem glumi verovatni dobitnik Oskara za najboljeg glumca Timoti Šalame – dobio osam nominacija.

U čemu je tajna "Grešnika"?

„Grešnici“, koji je napisao i režirao Rajan Kugler, raskošan je, sveobuhvatan i istorijski vampirski horor. U pitanju je bogato osmišljeni, živopisno odglumljeni portret jedne zajednice na američkom jugu početkom tridesetih godina 20. veka. Radnja je smeštena u 1932. godinu, tokom jednog dugog dana i noći u ruralnom gradiću Klarksdejlu u Misisipiju, mestu bluz muzičara, rasističkih "rednekova" i potisnutih strasti.

Majkl B. Džordan, u dvostrukoj ulozi, tumači blizance Smouka i Steka, koji su odrasli u Klarksdejlu, ali su otišli da ratuju na nemačkom frontu u Prvom svetskom ratu i završili u Čikagu, gde su radili za Ala Kaponea i brusili svoje veštine snalaženja u podzemlju. Bili su prevaranti, makroi i ubice. Sada su se vratili u rodni grad, u zemlju Džima Kroua, jer, kako jedan od njih kaže: „Čikago nije ništa drugo do Misisipi sa visokim zgradama.“ Horor filmovi često imaju grandiozne teme, ali „Grešnici“ je redak mejnstrim horor koji govori o nečemu teškom i duševnom: o ceni greha u crnačkoj Americi.

Tumačenje dva naizgled ista, a zapravo potpuno različita lika koji se nalaze u istoj životnoj situaciji, za Majkla B. Džordana bilo je izuzetno izazovno.

- Smouk svoju traumu nosi drugačije. On se nekako zatvori. Čovek je od malo reči. Stek je mnogo vedriji. On se smeši kroz svoj bol, kroz svoju traumu. Mnogo govori uprkos svemu. Kod blizanaca koji provode mnogo vremena zajedno, jedan je uvek dominantniji u nekim stvarima od onog drugog. Ako ste stalno sa bratom i znate da on uvek mnogo priča, prirodno je da vi ne govorite toliko. Pronalaženje tih sitnih detalja bilo je veoma zabavno i vrlo poučno.

„Grešnici“ su snimani u Brejtvejtou u Luizijani, koji je poslužio kao zamena za Misisipi, gde se odvija radnja filma. Zašto baš Misisipi? Okolina Klarksdejla u Misisipiju imala je posebno značenje za scenaristu i reditelja kada je reč o ovoj priči. Za Kuglera su „Grešnici“ njegov najličniji film do sada, jer je kao dete stalno slušao porodične priče o tom mestu i o nekom prošlom vremenu u kome se bluz muzika mogla čuti na svakom ćošku.

- Moj deda po majci je iz Misisipija, a moj ujak Džejms, koji je preminuo dok sam završavao „Creed“, takođe je bio iz Misisipija. Imao sam zaista blizak odnos sa ujakom Džejmsom i ‘seme’ ovog filma poteklo je iz tog odnosa. On je stalno slušao bluz, a o Misisipiju je govorio samo dok bi ta muzika svirala. Ovim filmom dobio sam priliku da kopam po istoriji svojih predaka. Neizmerno to cenim.

Kugler je tokom čitavog života nosio te priče sa sobom i napokon je odlučio da ih iskoristi i ovekoveči kroz svoj film. Pored priče o sopstvenim precima i vremenu prohibicije u Misisipiju, dodatno je začinio „Grešnike“ horor elementima, koje smatra još starijim oblicima pripovedanja.

- Prve priče koje su se pričale oko vatre verovatno su bile horor priče. Mislim da je horor žanr koji pripada svima, najširem krugu gledalaca. Ali to je ujedno i žanr koji se uvek iznova javlja kada govorimo o velikim umetničkim delima kinematografije. Mislim da je to zato što deluje drevno. Te priče ostavljaju utisak onih prvih, iskonskih.

Već 12 godina Rajan Kugler promišljeno gradi svoju karijeru i moć u Holivudu, metodom korak-po-korak. Nakon što se afirmisao potresnim filmom „Fruitvale Station“ (2013) kao potencijalni naslednik autora poput Skorsezea, Kugler je snimio „Creed“ (2015), spin-of „Rokija“ koji je podjednako pronicljiv i emotivan koliko spin-ofovi mogu biti, a zatim je seo u blokbaster stolicu sa trijumfalnim „Black Pantherom“ (2018) i njegovim nastavkom, što ga je lansiralo u sam vrh holivudske filmske elite.

Kugleru su ovo prve nominacije za Oskara u kategorijama za režiju i scenario, čime je postao sedmi afroamerički reditelj u istoriji nominovan za najboljeg reditelja, dok je Majkl B. Džordan napokon došao do svoje prve nominacije za Oskara. Uspeh horora "Grešnici" je simboličan za ovaj glumačko-redateljski tandem, budući da je Džordanova prva velika uloga pre 12 godina bila upravo u Kuglerovom filmu "Fruitvale Station".

Već po dolasku u bioskope u aprilu, „Grešnici“ su postali najprofitabilniji film u SAD u poslednjih 15 godina, još od Nolanovog „Početka“. Put do publike bio je obeležen skepticizmom i brojnim raspravama unutar filmske industrije, ali je film vrlo brzo razbio sve sumnje.

Ne samo da je osvojio publiku, već je postao i jedan od najupečatljivijih kinematografskih događaja proleća u Severnoj Americi. Kritičari su ga dočekali sa izuzetno pozitivnim reakcijama, a film je brzo zauzeo snažnu poziciju u sezoni nagrada, naročito zahvaljujući iskusnoj glumačkoj i autorskoj ekipi. Pozitivne reakcije publike i sada neverovatnih 16 nominacija za nagradu Oskar samo potvrđuju da ponekad komercijalni i kritički uspeh idu "ruku pod ruku".