0
Veliki kantautori, po pravilu, nikada nisu shvaćeni odmah. Interesantno da njihovu britkost i iskrenost gotovo istog trenutka namirišu vlastodršci. Izgleda da njima najviše smeta kad neko tako nastupi – iskreno i britko. Kad pesnik ogoli sebe, establišment nema šta više od njega da uzme, nema čime da trguje.
Đorđe Balašević je sa tim stvarima odavno raskrstio. Ta borba nije laka – sa jedne strane te fanovi obožavaju, svaku reč upijaju i shvataju poruku, emociju, drčnosti i otpor a sa druge su oni koji ne prezaju od ničeg.
PROČITAJTE JOŠ
Zanimljivo, Balašević je čovek koji je život svedočeći raznim političkim marifetlucima kojima su narodi sa prostora bivše Jugoslavije decenijama izloženi. Uvek podložni manipulaciji mali narodni nekada velike zemlje… Od te zemlje je možda odustao, jer prosto više nije postojala, ali od naroda sa njenih prostora nije. Išao je ka njima i pevao raširenih ruku.
Pojedini Balaševićevi albumi govorili su o manipulativnim svojstvima dnevne politike ali najviše o plemenitisti koju ljubav sa jedne i bol sa druge sobom nose.
Rani mraz – Odlazi cirkus (PGP RTB, 1980)
Pesma „Priča o Vasi Ladačkom“ je jasno pozicionirala Balaševića među vrlo talentovane autore, one koji svoje pesme proživljavaju. Đorđe je sve ubedio da ovde u stvari peva o sebi. Mladalački i nekako nevin osvrt na životne izazove u pesmi „Život je more“, biva ubrzo zamenjen neverovatno zrelom i jasno društveno angažovanom naslovnom pesmom. Mnogi su je u to vreme povezali sa raspadom benda ali vreme je pokazalo na šta(!) je Balašević želeo da ukaže.
Đorđe Balaševišć – Celovečernji The Kid (PGP RTB, 1983)
Iako je Balaševićev debitantski solo album „Pub“ (PGP RTB, 1982) u komercijalnom smislu bio pun pogodak, na drugom izdanju su se mnoge stvari iskristalisale. Ako je album prvenac koketirao sa trendi muzikom, prvenstveno što se aranžmana i muzike tiče, „Celovečernji The Kid“ je u tom smislu bio ličniji. Slušan sa ove distance drugi Đoletov album je otklon od klišea u koji bi kao autor mogao da upadne, ka onome šta zaista želi da postane. „Celovečernji…“ dobija zamajac u smislu autorske osvešćenosti i želje da ukazuje na stvari, pre svega na društvene anomalije.
To je Balašević umeo veoma duhovito kao u pesmi „Don Francisco Long Play“ i znatno ozbiljnije kao u numeri „Nikad kao Bane“. Posebni trenuci na ovom albumu su oni – direktno iz srca, izrečeni koz tekstove pesama „Svirajte mi jesen stiže dunjo moja“, „Bluz mutne vode“ i u foto finišu albuma kroz temu „Neko to od gore vidi sve“.
Đorđe Balašević – Bezdan (Jugoton, 1986)
Najnadahnutije albume, po većini muzičkih kritičara iz tog vremena, Đorđe Balašević je snimio pod okriljem izdavačke kuće Jugoton. Tri LP-ja koja je objavio Jugoton su, ispostavilo se, trilogija katarzičnog i na žalost tragičnog raspleta „jugoslovenskog čvora“. Bez obzira na numeru „Sve je otišlo u Honduras“ i u razne kontekste stavljanu pesmu „Ne lomite mi bagrenje“, album „Bezdan“ je deklarisao Blaševićevo majstorstvo u izlivu tuge, krvi, suza i nesebičnog emotivnog pražnjenja zbog ljubavi. U tom smislu ovo izdanje će obeležiti pesme „Ne volim januar“ i „Bezdan“ sa prelepim gudačkim uvodom.
Đorđe Balašavić – Panta Rei… (Jugoton, 1988)
Poput beogradskog „Indeksovog radio pozorišta“ ili sarajevske „Top liste nadrealista“, Đorđe je nameravao da ukaže na svu apsurdnost preteće situacije. Prva pesma „Soliter“ je gorko-slatka pilula, paradigma života u zemlji koja gubi oslonac, veru, ljude. Kompletan album „Panta Rei…“ u stvari ukazuje na prolaznost svega i vrednostima koje su večne. Album je takođe svedok potpunog sazrevanja Balaševićeve britke duhovitosti i kompletnog autorskog izraza. Najbolje ujedno i najbolnije, Đorđe ostavlja za kraj uz „Requiem“.
A gde su ostale pesme i albumi u ovom nizu? Tu su oko nas, živimo ih i udišemo svakodnevno… Balaševićeve pesme su postale deo genetskog koda slovenskih naroda a to ni jednoj politici nije pošlo za rukom.
Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
