Petar Živković
Petar Živković Foto: Wikipedia/DIREKTOR

General Petar Živković jedan je od likova u seriji "Aleksandar od Jugoslavije", koja se emituje na TV Nova S i na portanu Nova.rs, a prati život kralja Aleksandra I Karađorđevića od oslobođenja Beograda u Prvom svetskom ratu, novembra 1918. godine, do atentata u Marselju 1934. godine.

Serija „Aleksandar od Jugoslavije“ ima 15 epizoda i snimljena je u produkciji United Media. Svi gledaoci imaju prilike da preko EON-a gledaju celu seriju. Popularno “bindžovanje” dostupno je odmah preko EON TV i putem bilo kog interneta u Srbiji putem EON mobilne ili EON smart aplikacije.

GLEDAJTE SERIJU ALEKSANDAR OD JUGOSLAVIJE

General Petar Živković, od Majskog prevrata koji se desio 1903. pa sve do svoje smrti 1947. godine, vedrio je i oblačio političkom scenom. U burnim događajima za vreme i oko svetskih ratova, bio je osoba kojoj su često pripisivana razna nepočinstva. Bio je vešt politički igrač i odigrao je svaku kartu baš onako kako mu je odgovaralo.

Vojna škola – put ka uspehu

General Petar Živković rođen je 1. januara 1879. godine u Negotinu. Siromašna porodica oca trgovca i majke domaćice, starijeg sina poslala je u vojnu školu, pa je i sa mlađim, Petrom, imala iste planove.

Za decu kojoj je nemaština disala za vrat, školovanje za profesionalnog vojnika oduvek je bio jedini izlaz. Omogućavao bi im redovne obroke, toplu postelju i mogućnost napredovanja u službi. Svakako, biti oficir, u srpskom narodu bila je naročita čast.

Tako je i Petar pošao stopama svog starijeg brata. Odmah po završetku gimnazije u Zaječaru, 1897. godine, otišao je u Beograd.

Na Vojnoj akademiji prvo završava niži tečaj. Školovanje potom nastavlja na Višoj školi Vojne akademije, nakon čega, od 1907. do 1909. boravi u francuskoj radi usavršavanja. Da li je budući general tamo učio i nešto više od baratanja oružjem – ostaje samo da nagađamo.

Otvori nam ova vrata

Kralj Aleksandar Obrenović oženio se kraljicom Dragom, udovicom inženjera Svetozara Mašina. Međutim, srpski narod nije bio u stanju da prihvati ovu ljubav. Naime, Draga je bila deset godina starija od Aleksandra, bila je udovica i nije mogla da ima decu – što je za kraljevsku porodicu značilo završetak loze. Zbog ove zabranjene ljubavi, Rusi su se udaljili od Srba. Uzaludni su bili svi kraljevi pokušaji da im se približi.

I dok je kralj Aleksandar pokušavao da se privoli nekom većem i jačem carstvu, situacija u Srbiji se pogoršavala. Nezadovoljstvo je raslo sve dok se nije javila Crna ruka – zaverenička grupa oficira pod vođstvom Dragutina Dimitrijevića Apisa. Posle nekog vremena pao je dogovor da se kralj Aleksandar i kraljica Draga sklone i da se na presto dovede Petar Karađorđevića koji je u to vreme živeo u Ženevi.

Ovoj ideji, a i realizaciji, priključio se i sam Petar Živković. Pridružio se udruženju Crna ruka koje je okupljalo mahom mlade oficire nezadovoljne stanjem u Srbiji i kraljevim ponašanjem.

Pročitajte još:

Tačno u dva sata ujutro, 29. maja 1903. godine, gardijski poručnik Petar Živković svojim kolegama zaverenicima iz Crne ruke, otvorio je dvorska vrata. Oni su ušli i počela je oštra borba koja se završila čim su odmetnuti učinili ono šta su naumili – kralj Aleksandar Obrenović i njegova supruga Draga Obrenović bili su mrtvi, a bajonetima izbodena tela bila su im bačena sa balkona dvora u kojem su tako lepo živeli. Tako je Petar Živković imao direktnu ulogu u zatiranju loze Obrenović.

Bela ruka

Nezadovoljan radom, idejama ili, možda što nije dospeo na bolji položaj nakon majskog prevrata, general Petar Živković se udaljio od crnorukaša i osnovao svoju organizaciju – Belu ruku.

Ova tajna organizacija oficira osnovana je 1912. godine. Belorukci su bili u bliskoj vezi sa prestolonaslednikom, a kasnije i kraljem Aleksandrom Karađorđevićem. Uticali su na njega kako bi se rešili suparničkog udruženja Crna ruka i sebi obezbedili da budu u krugu kraljevih najbližih ljudi.

General Petar Živković je uspeo u ovoj nameri. U Solunskom procesu nestaje Crna ruka i Živković, 1921. godine postaje komandant Kraljeve garde, a 1923. divizijski general. Tu počinje period njegove velike moći.

Kako se Živković rešio Apisa

Crnorukaši su, u jeku Velikog rata, pokušali da ubiju prestolonaslednika Aleksandra želeći da preuzmu komandu nad vojnim i državnim organima i potpišu mir sa Austrougarskom. Atentat su pokušali 11. novembra 1916. pucajući u Aleksandrov automobil. To je bio uvod u Solunski proces. Ključnu ulogu u ovom procesu nakon kojeg je Apis streljan, a drugi crnorukaši odvedeni na dugogodišnje robije, imao je niko drugi do general Petar Živković.

Neki istoričari navode da je Živković sam imao ulogu u organizaciji atentata koji je bio povod za apsolutni slom organizacije Crna ruka. Navodno, Živković je uspeo i da nagovori Apisa da javno prizna da je organizovao Sarajevski atentat. Neki istoričari smatraju da je trebao da bude žrtveno jagnje u pomirenju sa Austrougarskom.

Apis je sa svojim najbližim saradnicima Malobabićem i Vujovićem pogubljen 13. juna 1917. godine.

Petar Živković, a i prestolonaslednik Aleksandar, na ovaj način ostali su bez većine neprijatelja.

Seriju “Aleksandar od Jugoslavije” možete odmah bindžovati preko EON TV, putem bilo kog interneta u Srbiji na EON mobilnoj i EON smart aplikaciji.

Više od 130 glumaca učestvovalo je u ovom velikom projektu koji je sniman tokom prošle godine. Kralja Aleksandra tumači Ljubomir Bulajić, a kraljicu Mariju Tamara Aleksić. U glumačkoj ekipi su i Irfan Mensur, Petar Strugar, Branislav Lečić, Žarko Laušević, Voja Brajović, Nikola Kojo, Goran Šušljik, Sloboda Mićalović, Nada Macanković, Nataša Ninković, Nela Mihailović, Danica Maksimović, Anica Dobra, Zoran Cvijanović, Vojin Ćetković, Jelica Sretenović…

Gledaoci NOVU S mogu pratiti preko SBB mreže, Total TV-a, D3i ali i EON platforme.

Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama InstagramFejsbuk i Tviter.

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare