Prvi put sam igrao ličnost koja je izuzetno politički vešta, koja zna kada treba da bude manja od makovog zrna a kada da se razgoropadi, rekao je za Nova.rs glumac Nebojša Cile Ilić povodom serije “Aleksandar od Jugoslavije“ u kojoj tumači lik Stjepana Radića, jednog od najpoznatijih hrvatskih i jugoslovenskih političara, suosnivača Hrvatske seljačke stranke (HSS). Na Radića je u Skupštini pucao radikalski političar Puniša Račić.
Zdravko Šotra, dodaje, uvek nađe neki dobar potentan dramski materijal, koji će ljudi da gledaju i vole, a u ovom slučaju i nešto da nauče.
– Serija je ambiciozna, obuhvata mnogo istorijskih likova i momenata, dramaturških situacija. Verujem u Šotrin nepogrešiv osećaj da će biti komunikativna. I mislim da je ovaj deo naše istorije posebno dramski uzbudljiv i pruža mogućnost da publika otkriva što se dešava u bekstejdžu istorije, a vezano je za intimu likova koji su odlučivali o sudbinama čitavih naroda.
Zbog uloge Stjepana Radića, Ilić kaže da je obnavljao gradivo kako bi odgovorio ovom glumačkom izazovu.
– Da bih mogao što iskrenije da je odigram i nađem razloge za njegovo delovanje, da ga ni ne osuđujem ali da se tim likom i ne oduševim, nego da vidim šta je to zašta se borio, šta je hteo, šta je imao od mogućnosti da se izbori za svoje ciljeve. I ono što mi je bilo iznenađenje jeste da je Radić bio politička ličnost par excellence. Sa takvom prirodom političkog delovanja i političkih veština, meni je bilo uzbudljivo da ga igram.
Stjepan Radić (1871-1928) prvi je diplomirani politikolog u Hrvatskoj a studije je završio u Parizu. Bio je i književnik i prevodilac. Rođen je u Desnom Trebarjevu, selu nedaleko od Siska, u siromašnoj seljačkoj porodici- Bio je deveto od jedanaestoro dece.
Imao je problem sa vidom, pa se nije očekivalo da će moći da dogura daleko sa školovanjem. Ipak, upisao je gimnaziju u Zagrebu, ali zbog problema sa zvaničnicima škole odlazi u Karlovac. U Zagrebu upisuje Pravni fakultet odakle je izbačen nakon govora koji je održao protiv hrvatskog bana Kuna Hedervarija. Studije nastavlja u Pragu, a potom u Pešti, i sa oba je uklonjen. Štaviše, zabranjeno mu je studiranje na bilo kom fakultetu u Austro-Ugarskoj. Zato je otišao na studije u Pariz.
U Zagreb se vratio 1902. a dve godine kasnije politika je postala njegova profesija. Sa bratom Antunom osnovao je Hrvatsku pučku seljačku stranku.
Stjepan Radić je preminuo 8. avgusta u Zagrebu od posledica ranjavanja u Narodnoj skupštini. Na burnoj sednici 20. juna 1928. Puniša Račić, radikalski poslanik iz Crne Gore, nakon oštrih reči i optužbi, izvadio je pištolj i sa nekoliko hitaca ubio Pavla Radića i Đuru Basaričeka, a ranio Stjepana Radića, Ivana Pernara i Ivana Granđu.
Po čemu je Radić ostao upamćen kao političar i kakve je posledice imala njegova smrt saznaćemo u seriji “Aleksandar od Jugoslavije“ reditelja i scenariste Zdravka Šotre, a po istoimenom romanu Vuka Draškovića koja počinje da se emituje od 15. marta na televiziji NOVA S.
Prva epizoda će pretpremijerno biti dostupna već 12. marta, od 10 časova ujutru, na portalu Nova.rs.
– Za glumačku igru je zgodno to kakav si sa kraljem, a kakav sa nekim drugim. Kakav u trenutku kada si moćan, a kakav kad si slab. Šta radiš da održiš glavu iznad vode, šta su tvoji iskreni motivi da se baviš politikom… Zanimljivi glumački momenti, može da se svira na više žica – objašnjava Ilić, i dodaje da su uzavreli politički trenuci posebno stvarali posebnu dramsku tenziju:
– Kao da polivamo kuću benzinom, i samo je pitanje vremena kada će neko da upali šibicu pa da sve izgori. Napeta je atmosfera sve vreme i meni je kao glumcu bilo važno da proniknem kako se snalazi osoba koju glumim, koje su to vrste lukavosti koje jednog čoveka čini dobrim političarem. Politika je kao disciplina vrlo uzbudljiva i zanimljiva iz dramskog ugla.
Nebojša Cile Ilić ističe da je sa Zdravkom Šotrom radio već mnogo važnih projekata i to je milje i sredina na koju je navikao.
– Uliva mi sigurnost, jer je u pitanju reditelj koji tačno zna šta želi i hoće. Već smo i neki prijatelji, imamo poverenja jedan u drugog i imate utisak kada radite sa njim da je to nešto što će da ostane. A mnogo toga što je on radio će ostati i posle svih nas. I to je lepo, pojačano osećanje odgovornosti koje sam imao.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar