Metak koji je čitav svet gurnuo u pakao Velikog rata

Video 28. jun. 202122:30 > 22:48
Podeli:

Sarajevski ili Vidovdanski atentat se dogodio na današnji dan, 28. juna (15. juna po julijanskom kalendaru) 1914. godine u Sarajevu, kada su članovi organizacije Mlada Bosna ubili nadvojvodu Franca Ferdinanda, austrougarskog prestolonaslednika, i njegovu suprugu Sofiju Hotek.

Planovi za ubistvo Ferdinanda počeli su da se kuju tek pošto se tajnim kanalima u Srpskoj obaveštajnoj službi na čelu sa Dragutinom Dimitrijevićem saznalo da austrougarski prestolonaslednik dolazi u Sarajevo da nadgleda vojne manevre.

U samom atentatu učestvovalo je sedam osoba raspoređenih po maršruti od polja gde su se održavali manevri do Gradske većnice: Muhamed Mehmedbašić

Vaso Čubrilović, Nedeljko Čabrinović ( koji je bacio bombu na povorku, ali je prestolonaslednik odgurnuo bombu sa krova i ona je pala na sledeći automobil u koloni), Cvetko Popović, Danilo Ilić, Trifko Grabež i  Gavrilo Princip.

Princip, kao i ostali atentatori, čuli su eksploziju bombeniz ulicu i napustili svoja mesta. Neobičnim spletom slučajnosti, nadvojvodin automobil je u trenutku prošao pored Gavrila Principa koji je iskoristio priliku i potegao pištolj, marke Brauning model.

Prvi hitac je ranio nadvojvodu u vrat, a drugi, namenjen guverneru Bosne Poćoreku, ranio je njegovu ženu Sofiju u predeo abdomena. Oboje su podlegli ranama na putu ka rezidenciji guvernera.

Princip je, kao i Čabrinović, pokušao da počini samoubistvo, kapsulom cijanida, no i u njegovom slučaju je otrov zatajio. Pokušaj da sebi ispali hitac u glavu preduhitrili su pripadnici policije.

“Naše će sjene hodati po Beču, lutati po dvoru i plašiti gospodu”, ostalo je urezano na zidu kazamata u Terezinu, današnja Češka, u kome je, od tuberkuloze, 28. aprila 1918. godine umro Gavrilo Princip.