Zločini Ruske Federacije u Ukrajini: Od tišine do međunarodne kazne

Piše: Katerina Šimkevič, doktorka nauka, šefica Analitičkog centra balkanskih studija, docentkinja katedre prava i javne uprave na Zaporoškom institutu za ekonomiju i informacijske tehnologije

Još 2014. godine, svet je mogao da kaže: "Putin je ratni zločinac, Rusija je zemlja agresor i zemlja terorista." Već tada su morale biti započete sistematske istrage o kršenju ljudskih prava na Krimu, progonu krimskih Tatara, stvaranju ilegalnih pritvorskih mesta Ukrajinaca na privremeno okupiranim teritorijama Luganske i Donjecke oblasti. Tada je već bilo potrebno izdati nalog za hapšenje Putina i ljudi iz njegovog okruženja koji su pravili planove za ubijanje Ukrajinaca.

Onda je svet odlučio da se zadovolji polovičnim merama. Rezolucije Generalne skupštine, sastanka Saveta bezbednosti UN, gde nije doneta odluka o podršci Ukrajini zbog protivljenja Rusije i Kine. Oni su nastavili da razgovaraju sa Putinom, kupuju "jeftin gas" i izražavaju "zabrinutost" zbog pojave interno raseljenih lica u Ukrajini. A ukrajinski aktivisti i nevladine organizacije već su počele da izveštavaju o masovnim ratnim zločinima koje su Rusi počinili nad Ukrajincima, o
koncentracionom logoru "Izolacija", nastalom u prostorijama nekadašnjeg istoimenog umetničkog centra u Donjecku.

Da nije bilo ovih polovičnih mera i koketiranja sa agresorom, rat u punom obimu bi se mogao izbeći. Nažalost, čovečanstvo loše uči lekcije iz istorije. Putin je 24. februara 2022. pokrenuo rat u Ukrajini. A nekoliko meseci kasnije, na stupcima novina osvanule su fotografije civila koje su Rusi ubili na privremeno okupiranim teritorijama. I sada to nastavljaju da rade. Rusija je počela nasilno da uklanja ukrajinsku decu iz Ukrajine na rusku teritoriju, menja njihov identitet i pronalazi im nove porodice. Rusija je počela da uništava ukrajinske muzeje, ruski okupatori su počeli javno da pale knjige o istoriji Ukrajine, knjige ukrajinskih pisaca, uništavaju biblioteke, spomenike, kulturna, arhitektonska i istorijska mesta.

A onda je svet počeo da se budi, jer je postalo jasno da Rusija ne ratuje samo sa Ukrajinom. Rusija je došla da uništi sve ukrajinsko. U međunarodnom humanitarnom pravu to se zove genocid. Akcije Rusije protiv Ukrajine Međunarodni sud pravde UN i Međunarodni krivični sud klasifikuju kao agresiju. Činjenice ratnih zločina, zločina protiv čovečnosti i genocida, agresije prikupljaju, proučavaju i sistematizuju u pojedinačnim slučajevima desetine posebnih istražnih grupa. Stvorile su ih vlade mnogih zemalja Evropske unije i drugih zemalja sveta, Međunarodni sud Ujedinjenih nacija, Međunarodni krivični sud, Generalno tužilaštvo Ukrajine i druge agencije za sprovođenje zakona Ukrajine. Prvi dokazi o sistematskom uništavanju Ukrajinaca kao nacije počeli su da se iznose od strane međunarodnih istražnih komisija u proleće 2022.

Od tada su u toku pripreme za stvaranje specijalnog međunarodnog tribunala u vezi sa zločinom ruske agresije na Ukrajinu. Međunarodni krivični sud je pre skoro godinu dana izdao naloge za hapšenje dve osobe, predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina i komesara za prava deteta u Kabinetu predsednika Ruske Federacije Marije Lavove-Belove. Oni se terete da su počinili ratni zločin u vidu nezakonite deportacije stanovništva (dece) i nezakonitog premeštanja stanovništva (dece) sa privremeno okupiranih teritorija Ukrajine u Rusiju. U jesen 2023. godine u Kijevu je otvorena Kancelarija Međunarodnog krivičnog suda za koordinaciju rada istražnih timova koji dokumentuju činjenice ratnih zločina, obavljanje terenskih misija i bližu saradnju sa policijskim službenicima Ukrajine.

Na nivou Evropske unije, istragu ratnih zločina i činjenica genocida i drugih teških zločina u Ukrajini sprovode EUROPOL, European Justice i zajednička istražna grupa koju je stvorio niz evropskih zemalja. Od prvih dana invazije u punom obimu, pojedine zemlje – Poljska, Litvanija, Estonija, Letonija, Kanada, Rumunija, SAD – počele su da dokumentuju zločine. Specijalisti iz ovih zemalja započeli su proces intervjuisanja ukrajinskih izbeglica koje su svedočile protiv ruskih
okupatora. Pored toga, kompanija koja koristi informacije iz otvorenih izvora za istraživanje ratnih zločina Rusa na okupiranim teritorijama postala je velika. Uz pomoć OSINT analize, proučavanja sajtova Kremlja širom sveta, međunarodni, evropski i ukrajinski stručnjaci uspeli su da prikupe veliku bazu svedočenja, dokumentarnih, foto i video dokaza o ratnim zločinima, genocidu, kulturocidu, agresiji. Zahvaljujući OSINT analizi, ukrajinski i međunarodni policajci utvrđuju tačnu lokaciju dece koju je Rusija deportovala iz Ukrajine u Rusiju.

Činjenice ratnih zločina, zločina protiv čovečnosti i genocida, agresije, prikupljaju, proučavaju i sistematizuju u pojedinačnim slučajevima desetine posebnih istražnih grupa. Stvorile su ih vlade mnogih zemalja Evropske unije i drugih zemalja sveta, Međunarodni sud Ujedinjenih nacija, Međunarodni krivični sud, Generalno tužilaštvo Ukrajine i druge agencije za sprovođenje zakona Ukrajine. Prvi dokazi o sistematskom uništavanju Ukrajinaca kao nacije počeli su da se iznose od strane međunarodnih istražnih komisija u proleće 2022. Od tada su u toku pripreme za stvaranje specijalnog međunarodnog tribunala u vezi sa zločinom ruske agresije na Ukrajinu.

Proces optuživanja Putina, Lavrova, Vladimira Solovjova, Margarite Simonjan i drugih osoba koje su učestvovale u razvoju planova agresije i genocida već je započeo.

Ni postupci saveznika Rusije - Belorusije, Irana, Severne Koreje – nisu ostali neprimećeni od strane pravosudnih organa, tužilaštava i kriminalnih organa. Spisak onih koji su odlučili stati na stranu ratnog zločinca sigurno će rasti. I sigurno će im biti suđeno kao saučesnicima režima koji već u svetu nazivaju rasizmom.

Počevši rat u Ukrajini 2014. godine, Ruska Federacija je slomila postojeći sistem međunarodnog humanitarnog prava. Za ovo, državu koja sprovodi agresivne akcije protiv nezavisne Ukrajine, isključili su iz niza međunarodnih i evropskih organizacija. To znači da se svet konačno menja i već razvija efikasne modele borbe protiv novog svetskog diktatora, koji naređuje ubijanje i silovanje dece, žena, starih ljudi radi zadovoljenja svojih želja.

Istovremeno, važno je da i sami Rusi shvate svoju odgovornost. Mnogi od njih možda nisu lično ubijali, ali su dopustili Putinu da dođe na vlast. Nisu organizovali masovne proteste i nisu se borili za slobodu kao što to činimo mi, Ukrajinci. Svaki stanovnik RF snosi odgovornost za ono što ruska vojska čini u Ukrajini. Na kraju Drugog svetskog rata, građani Trećeg Rajha, koji nisu bili u vojsci već su slali svoje sinove i kćerke u rat, govorili su "mi nismo znali za zločine, koncentracione logore i Holokaust".

Sada Rusi neće moći da kažu tako nešto. Rusi snimaju svoje zločine, objavljuju ih na kamerama, deluju na društvenim mrežama, postavljaju na Jutjubu i raznim Telegram kanalima. Dokaza i svedočanstava ima dovoljno. Zbog toga će kolektivna odgovornost Rusa za kažnjavanje počinjenog zla ići ruku pod ruku sa individualnom odgovornošću političkog i vojnog vođstva RF, propagandista, oficira i vojnika.