Život u žarištu: Balkanci iz klanice Tenis u karantinu

„Imate li uz sebe i jedno i drugo – i ličnu kartu i dobru volju?“ Nemački vojnik u centru za testiranje u Verlu kod Gitersloha ohrabruje mladu, tročlanu porodicu koja je došla da bi se testirala na korona-virus. Lične karte imaju, ali dobro raspoloženje – s tim je mnogo teže. Uplašeno gledaju oko sebe. Nemačka vojska je centar za testiranje organizovala u jednoj školi koja je prazna tokom letnjeg raspusta. Trošak testiranja plaća se iz javnih sredstava, a delom je i na teret klanice „Tenis“, gde je i izbila zaraza u tom delu Vestfalije na zapadu Nemačke.Mladoj porodici je potrebna potvrda da nisu zaraženi. Samo tako mogu da otputuju na odmor. Pritom ima i letovališta u kojima ne žele da prime ljude s područja Gitersloha –zato što tamo ima previše slučajeva infekcije.Mihael Esken, gradonačelnik Verla, smatra da je to nepravda. „S izuzetkom radnika u klanici koji rade kod ’Tenisa’, mi jedva da imamo koji slučaj korone“, kaže gradonačelnik. Naravno, kod radnika iz Rumunije i Bugarske koji žive u naselju na periferiji grada to izgleda drugačije. Oni tamo žive s radnicima i iz drugih fabrika, a ima nešto i starosedelaca.

Ograda od žice na kraju grada

Tipična je recimo stambena četvrt na Lerhenvegu: zgrade okružene žičanom ogradom visokom dva metra i stalne patrole policije i drugih čuvara. U kontejneru odmah pred ogradom uvek je lekar. Prevodioci neprestano stalno idu od čuvara reda do radnika iz fabrika i nazad. Mnogi Rumuni se teško sporazumevaju ili uopšte ne govore nemački jezik.U toj betonskoj novogradnji na periferiji Verla, gradića od sa oko 25.000 stanovnika, živi 650 ljudi. Gotovo polovina, dakle oko 300, su Rumuni koji rade u pogonu za preradu mesa „Tenis“. Oni moraju da budu u karantinu, njih šezdesetak je pozitivno na test na virus. Kako bi se sprečilo dalje širenje zaraze, oni sa simptomima smešteni su u prostore u zadnjem delu stambenog bloka.„To je neka vrsta karantina unutar karantina“, objašnjava gradonačelnik Esken. On je na čelu kriznog štaba u kojem su predstavnici komunalne i obične policije, ali i aktivisti humanitarnih organizacija. I samo ako im bude uspelo da obuzdaju širenje korone, premijer pokrajine Severna Rajna Vestfalija Armin Lašet najavljuje da bi „lokdaun“ za područje Gitersloha mogao da bude ukinut za nedelju ili dve.

Može se opet otići

Za gradonačelnika i mnoge tamošnje stanovnike situacija se ipak poboljšala. Dozvoljeno je napuštanje zone karantina, pod pretpostavkom da se ne radi u klanici i da čovek nije pozitivan na testu. Svi stanovnici u okolini već su testirani, ali rezultati dosta polako stižu. I zato oni isto tako polako i postepeno mogu da napuste zonu karantina.Gradonačelnik je svestan da je pred svima njima dugačak put: „Proći će meseci dok ne bude bilo kao pre korone.“ A možda i duže – u zavisnosti od toga kada će se pojaviti vakcina protiv virusa.Otprilike tako razmišlja i Suzane Grund, koja sa svojim suprugom poreklom iz Hrvatske vodi jedan restoran u Verlu. Zahvalna je gradu što joj je odmah pomogao iznosom od 9.000 evra, a i vlasnik zgrade u kojoj je restoran oprostio im je najam za jedan mesec. „Sve to naravno pomaže“, kaže dobro raspoložena gostioničarka. Ali ako na jesen bude došlo do novog talasa korone, to bi za njihov posao mogao da bude kraj.I tu Suzane postaje ozbiljna: već trideset godina porodica živi od tog restorana. Lepo joj je, kaže, u Verlu. Ali od dvadesetak restorana i kafana u gradu, sada je otvorena samo trećina. Mnogi se boje da izađu, boje se da se ne zaraze.I mnogi za sve krive vlasnika klanice, Klemensa Tenisa. Svi znaju da su uslovi za rad u njegovim pogonima nemogući i uopšte nije čudno što se virus brzo proširio. Ali žale se i na neodlučnost političara. Već dugo se šta se dešava u klanici i trebalo je, kažu, to da kontrolišu mnogo ranije i mnogo strože.Sada svi žive u nadi da će se kriza sa koronom što pre završiti. I znaju da će do daljeg morati da žive sa virusom. Dobra volja i raspoloženje – to se poslednjih nedelja u Verlu retko viđa.