Zašto su Tramp i Putin odabrali baš Aljasku za ključni sastanak

Putinov pomoćnik Jurij Ušakov, potvrđujući sastanak 15. avgusta na Aljasci, podsetio je da su SAD i Rusija bliski susedi koji imaju zajedničku granicu – Beringovo more koje razdvaja dve države i dva kontinenta.

„Sasvim je logično da naša delegacija jednostavno preleti Beringov moreuz i da se tako važan i očekivan samit između dve zemlje održi na Aljasci“, kazao je Ušakov, prenosi N1.

Kremlj očekuje da će sledeći sastanak Putina i Trampa nakon Aljaske biti održan u Rusiji, a zvaničan poziv je već uručen američkom predsedniku.

Dolazak na Aljasku ne samo da će olakšati putovanje ruske delegacije, koja neće morati da preleće druge zemlje, već će bezbednosnim službama olakšati i pojednostaviti posao.

Troj Bafard, direktor Centra za arktičku bezbednost i otpornost na Univerzitetu Aljaske u Ferbanksu, rekao je za RIA Novosti da će se sastanak najverovatnije održati u Enkoridžu i da se ne očekuju se bezbednosni problemi.

"Sastanak će se verovatno održati u Enkoridžu ili njegovoj okolini. Logistička infrastruktura za prijem letova i delegacija visokog nivoa je tamo dobro razvijena. Najnoviji primer je sastanak bivšeg američkog državnog sekretara Entonija Blinkena sa kineskom delegacijom“, rekao je Bafard.

On je napomenuo da se za predsednikove posete uvek angažuju dodatni resursi, a obezbeđuje se i prateće obezbeđenje, obično od strane snaga iz jedinica prestonice.

"Neće biti problema sa bezbednošću", zaključio je Bufard.

Vlasti Aljaske su ruskoj agenciji rekle da ne znaju gde će se sastanak održati.

Tramp i Putin će na Aljasci razgovarati ne samo o pronalaženju dugoročnog rešenja za mir u Ukrajini, već će razmatrati i ekonomske projekte na Aljasci i Arktiku, za koje Moskva i Vašington vide "velike i obostrano korisne perspektive", prenela je ruska agencija.

Aljaska - skromno mesto za visoke pregovore

Ovo nije prvi put da se Aljaska izabere za mesto sastanka i osetljivih razgovora na visokom nivou. Najviši zvaničnici administracije Džozefa Bajdena su 2021. godine u Ankoridžu, gradu sa oko 300 hiljada stanovnika, ugostili visoku kinesku delegaciju.

Dve delegacije su dva dana vodile razgovore u skromnom hotelu sa četiri zvezdice u centru grada, a veći deo ovih razgovora odvijao se iza zatvorenih vrata.

Kako su mediji pisali, sastanak je bio napet. Dok su SAD izražavale „duboku zabrinutost“ zbog nekih kineskih aktivnosti u inostranstvu, kineski zvaničnici su optužili američku delegaciju da je „snishodljiva“ i „licemerna“.

Još jedan aspekt ove lokacije je to što će se američki predsednik naći u ulozi domaćina na svojoj teritoriji, koja je nekada bila ruska.

Naime, sve do 30. marta 1867. godine Aljaska je pripadala Rusiji, koja je na tom prostoru i osnovala prva naselja. Međutim, zbog finansijskih teškoća u carstvu i straha da bi Britanci mogli da preuzmu kontrolu nad teritorijom i sve slabije trgovine sa naseljenicima, Rusija je za tadašnjih 7.200.000 dolara prodala Aljasku Sjedinjenim Američkim Državama.

Aljaska je najveća američka država po površini, 1.518.775 kilometara kvadratnih, i sa samo pola miliona stanovnika. Prekrivena je planinama sa aktivnim vulkanima i lednicima. Tu se nalazi i najviši vrh Severne Amerike (Maunt Makinli) visok 6.149 metara nadmorske visine.

Aljasku je otkrio ruski istraživač Vitus Bering 1741. godine. Prvo naselje su podigli Rusi 1783. na ostrvu Kodijaku.

Starosedeoci (Indijanci, Eskimi i Aleuti) opirali su se ugovoru između Rusije i SAD, a državljanstvo SAD su dobili tek 1924. godine. Vašington je 1971. godine doneo rešenje po kojem su domoroci dobili vlasništvo nad oko 11 odsto teritorije i deo u energetskim naftnim korporacijama.