Nakon odluke hrvatskog suda da je nezakonito veštačenje poljske revizorske kuće na kojem se zasniva optužnica u slučaju "veliki Agrokor" početkom novembra, pao je ključni dokaz protiv bivšeg vlasnika "Agrokora" Ivice Todorića, hrvatskog biznismena. Reč je o najskupljem veštačenju u Hrvatskoj, koje je plaćeno više od milion evra. Ceo slučaj ruši se kao kula od karata, poručio je Todorić, koji se donedavno smatrao velikim igračem čije je vreme prošlo. Ova odluka suda ponovo je u žižu javnosti vratila porodicu Todorić, njihov luksuzan život i priču oko uspona i pada "Agrokora".
Do juna 2017. godine, Todorić je bio vlasnik i predsednik uprave „Agrokora“, najveće privatne kompanije u Hrvatskoj. Poslovanje „Agrokora“ usmereno je na dve osnovne delatnosti: proizvodnju hrane i pića i maloprodaju.
Todorić je 1976. godine pokrenuo privatnu firmu za proizvodnju i trgovinu cvećem. Za nekoliko godina proširio je poslovanje na čitavu bivšu Jugoslaviju. Posao je počeo da se širi na nove mogućnosti – uvoz i izvoz žitarica, uljarica, voća i povrća – i 1989. godine „Agrokor“ je registrovan kao akcionarsko društvo, sa Todorićem kao jedinim vlasnikom.
Kupovinom preduzeća za poljoprivrednu preradu i proizvodnju hrane, kao i maloprodajnih objekata, „Agrokor“ je izrastao u vodeći regionalni konglomerat.
Poslovanje „Agrokora“ poboljšano je za vreme predsednika Franje Tuđmana. Todorić je 1993. godine dobio vrlo povoljan kredit od Zagrebačke banke za kupovinu Prve hrvatske tvornice ulja i DIP Turopolja. „Agrokor“ je 1994. godine preuzeo veletrgovac Unikonzum (kasnije preimenovan u Konzum) i kompaniju Ledo za smrznutu robu.
„Agrokor“ je 2013. godine kupio Mercator, najvećeg slovenačkog trgovca na malo i najvećeg poslodavca, za 240 miliona evra.
Todorić je bio jedan od osnivača i prvi predsednik Hrvatskog udruženja poslodavaca, osnovane 1993. godine.
Todorić je bio generalni direktor kompanije do aprila 2017. godine, kada su finansijske poteškoće „Agrokora“ postale neizdržive. Vlada Hrvatske je u martu 2017. na brzinu izradila i donela Zakon o postupku vanredne uprave u preduzećima od sistemskog značaja za Republiku Hrvatsku. S obzirom na izuzetno veliki broj radnika i isprepletenost sa drugim poslovnim subjektima, postojale su potencijalno katastrofalne posledice po celokupnu hrvatsku privredu.
Todorić je vlasništvo nad firmom predao hrvatskoj vladi na osnovu zakona koji je u javnosti prozvan lex Agrokor, a koji je bio predmet brojnih kontroverzi i optužbi za povlašćen tretman u odnosu na druge hrvatske privrednike i obične građane. Posebnog upravnika Antu Ramljaka imenovao je Privredni sud 10. aprila 2017. godine. U jesen 2017. Todorić je počeo da objavljuje blog u kojem optužuje vladu da mu je „firmu oduzela pod prisilom“.
Hrvatske vlasti su 2019. godine optužile Todorića za slanje 1,25 miliona evra novca kompanije švajcarskoj kompaniji za fiktivne usluge. Todorić je pod istragom od novembra 2017. godine zbog sumnje da je stekao protivpravnu korist veću od milijardu kuna (120 miliona evra). Tom istragom obuhvaćeni su i njegovi sinovi Ivan i Ante Todorić i 12 menadžera i revizora Agrokora.
Županijsko tužilaštvo u Zagrebu povuklo je 16. novembra 2021. optužnicu u slučaju Agrokor, koja je bivšeg vlasnika konglomerata Todorića i još 14 osoba teretila da su ga prevarili za 1,2 milijarde kuna.
Bivši vlasnik „Agrokora“ i nekada najmoćniji privrednik u Hrvatskoj izručen je početkom novembra 2018. godine Hrvatskoj, godinu dana nakon hapšenja u Londonu, gde je pokušao da se skloni nakon izbijanja afere „Agrokor“.
Todorić je neposredno po sletanju aviona na zagrebački aerodrom policijskom „maricom“ odveden u istražni zatvor u Remetincu.
Hrvatka agencija Hina podseća da je Todoriću pritvor u Remetincu određen u istrazi pokrenutoj zbog sumnji da je iz svoje nekadašnje firme iznudio više od milijardu kuna.
Todorić je u zatvor dovezen nešto posle 21 sat, nakon što je sleteo na zagrebački aerodrom. U Remetincu mu je uručeno i sudsko rešenje o određivanju istražnog zatvora na koje ima pravo žalbe.
Desetak dana kasnije, Todorić je izašao iz zatvora na uslovnu slobodu pošto je uplatio kauciju u visini od milion evra. Po izlasku iz zatvora Remetinec, Todorić nije davao izjave.
Hrvatski Vrhovni sud potvrdio je u februaru ove godine presudu zagrebačkog Županijskog suda u tzv. slučaju „Mali Agrokor“ prema kojoj su bivši vlasnik Agrokora Ivica Todorić i njegovi saradnici oslobođeni optužbe da su oštetili taj koncern za oko 1,25 miliona evra.
Kako je potvrđeno Hini, Vrhovni sud je odbio žalbu Državnog tužilaštva i potvrdio nepravosnažnu presudu Županijskog suda, odnosno potvrdio je pravosnažnu presudu od 25. januara ove godine.
Osim Todorića, optuženi u ovom slučaju su bili bivši izvršni direktor finansija „Agrokora“ Ante Huljeva, članica uprave Piruška Canjuga, kao i Nikola De Rosi kao odgovornu osobu u švajcarskoj firmi za savetodavne i usluge Sigman AG.
Svi optuženi od početka su odbacivali sve što im se stavljalo na teret. Tužilaštvo je tvrdilo da su Todorić i Huljev 2013. zloupotrebili položaj jer su na štetu koncerna omogućili plaćanje 1,25 miliona evra u korist švajcarske firme za savetodavne usluge, znajući da one nisu niti će biti obavljene u korist koncerna.
Sud u Hrvatskoj odlučio je da knjigovodstveno-finansijsko veštačenje poljske revizorske kuće, na kojem se zasniva optužnica za nezakonito izvlačenje 1,2 milijardi kuna (oko 159 miliona evra) u slučaju „veliki Agrokor“, nije zakonito, pa je zbog toga izbačeno iz spisa, što znači da je pao ključni dokaz protiv bivšeg vlasnika „Agrokora“ Ivice Todorića.
„Ovo je pobeda, ne samo moja, nego i mojih saradnika, kolega“, izjavio je na konferenciji za novinare Todorić.
Između ostalog, u odluci Visokog krivičnog suda navodi se da poslovno društvo KPMG Poljska, kome je u ovom predmetu bilo povereno veštačenje, nije postupilo po nalogu državnog tužilaštva, jer nije u celosti izradilo nalaz i mišljenje, nego samo deo koji se odnosi na zaključak.
Todorića i njegovih 14 saoptuženika optužnica tereti da su od 2006. do 2017. oštetili koncern za 1,2 milijardi kuna (159 miliona evra).
Od toga je Todoriću, kako tvrdi tužitlaštvo, pribavljeno 923,6 miliona kuna (122,5 miliona evra), a ostatak od oko 320 miliona kuna (42,4 miliona evra) holandskom Agrokor Investmentu BV.
Todorić je rekao da onima koji su „pokrenuli ovaj politički zločinački proces“ poručuje da im se „ceo slučaj ruši kao kula od karata“.
Istakao je da je od početka procesa govorio da će pobediti na svakoj sudskoj instanci i da je premijer Hrvatske Andrej Plenković „napravio zločin“ jer ga je, kaže, „ucenio da preda koncern bez naknade“.
„Ponosan sam. Napravili su mi štetu, mojoj porodici, saradnicima, kolegama, hiljadama ljudi, dobavljačima, ali na kraju i hrvatskim građanima, i to se vidi iz svega ovoga što se danas događa“, istakao je Todorić.
Hrvatski predsednik Zoran Milanović ističe da Todorić ima i moralnu i materijalnu motivaciju da se osveti. Odšteta bi Hrvatsku mogla da košta više od sedam milijardi evra, prenose mediji.
Todorić je rođen 1951. godine. Njegova majka Ivana bila je učiteljica iz Kloštar Ivanića. Njegov otac Ante Todorić bio je istaknuta ličnost u poljoprivrednom području SR Hrvatske i bio je glavni inženjer i direktor farme Božjakovina u Dugom Selu, gde je Todorić odrastao. Školovao se u Zagrebu, gde je i diplomirao na Ekonomskom fakultetu. Školovao se kod bivšeg premijera Nikice Valentića.
Važio je za najbogatijeg Hrvata i jednog od najuticajnijih ljudi na Balkanu. Bio je nedodirljivi „tajkun sa srcem” i „državni prijatelj broj jedan”. Stručnjaci se slažu da razlog rušenja njegovog poslovnog carstva, koje je građeno političkim vezama u vreme sumnjive privatizacije u ratnoj i posleratnoj Hrvatskoj, leži u agresivnom širenju i finansiranju skupim bankarskim kreditima, što je na kraju dovelo do sloma cele kompanije.
Ivica Todorić se retko pre izbijanja afere o zloupotrebama u „Agrokoru“ i uvođenju vanredne uprave u koncern pojavljivao u medijima.
Nikad se nije politički svrstavao, flertovao je sa svima, a najbliži je bio onima na vlasti. Stručnjaci se slažu da je njegov uspon omogućila politika, posebno u eri Franje Tuđmana kada su se odluke o sudbini tada društvenih preduzeća donosile u vrhu vlasti. Mediji su pisali da je bio blizak Tuđmanu, pa je 1990-tih poslovno sarađivao i s njegovom ćerkom.
Čini se, ipak, da je najuspešniji bio u stvaranju mreže svojih ljudi ili onih koje je nečim zadužio, pa mu je zapravo bilo svejedno ko je na vlasti. Dobri poznavaoci prilika kažu da je i u različitim vladama imao ljude koji su ili ponikli u „Agrokoru“, ili su se po završetku državnih funkcija skrasili u koncernu.
Todorić je oženjen Vesnom Bašić-Todorić. Imaju troje dece – ćerku Ivu i dva sina Antu i Ivana. Sva njegova deca su na visokim pozicijama u „Agrokoru“. Rezidencija porodice je dvorac Kulmer u Zagrebu.
Todorić je 2023. godine najavio da ulazi u politiku i da će formirati svoju političku stranku i kandidovati se za premijera.
Knjiga Ratka Boškovića „Ivica Todorić: Biografija palog kralja biznisa i politike“ ponudila je redak uvid u privatan život porodice Todorić i poslovanje u „Agrokoru“.
Kao ključni razlog Todorićeve propasti Bošković navodi njegov karakter, nespremnost na odricanje i najmanjeg dela vlasništva i uverenje da sve, uključujući vođenje kompanije, treba ostati u porodici. Svoju decu Ivica Todorić pripremao je za preuzimanje kompanije od malih nogu.
Svi su prolazili kroz praksu i trening u njegovim staklenicima, skladištima, radnjama , kompanijama za marketing.
„Do 2015. godine Ante Todorić postao je zamenik predsednika uprave koncerna, svog tate Ivice, a mlađi sin Ivan postavljen je za predsednika nadzornog odbora, nakon što je s te funkcije otišao njegov deda“, piše autor knjige.
Tako je mlađi sin kontrolisao da li njegov tata i stariji brat vode kompaniju zakonito. Reč je o mladiću koji je, kao i otac i brat, tek završio Ekonomski fakultet i odmah dobio u ruke kontrolu nad 50 milijardi kuna rashoda i sudbine stotina hiljada ljudi u Hrvatskoj i susednim zemljama.
„Prema pričanju dobro upućenih svedoka iz neposredne Todorićeve blizine, upravo su njegovi sinovi Ante i Ivan insistirali na smanjivanju troškova, ali su na vodeća mesta u Konzumu postavljali svoje ljude s tim zadatkom i nagrađivali ih već prema postignutoj EBITDA-i, a ne prema širenju tržišta i povećanju prihoda. Ta defenzivna strategija mogla je samo povećati Konzumove finansijske nevolje, a ne otkloniti ih. Prema tim svedočanstvima, deca za koju je Ivica Todorić uvek mislio kako će ga naslediti kao vlasnika i direktora Agrokora, naposletku su ga zapravo upropastila“, misli Ratko Bošković.
PROČITAJTE JOŠ:
Ivica Todorić je nakon odlaska u London prvo živeo u u elitnoj četvrti Kensington. Nakon toga, preselio se u kvart Belgravia, da bi se potom preselio u u industrijsku zonu. Poslednje dane u Londonu proveo je ipak u četvrti Belgravia u koju se vratio i tamo čekao konačnu odluku suda.
Poslednje dane u Hrvatskoj Todorić je proveo u Kulmerovim dvorima, koje je kupio 1999. godine.
Na dvorcu i imanju od 55.000 kvadratnih metara 2003. je počela temeljna rekonstrukcija, prema rešenjima arhitekta Branka Kincla, a građevinske radove radila je Tehnika. Uređenje je trajalo tri godine i koštalo oko 2,7 miliona evra.
Ugovorom o poklonu vlasništva nad imanjem i dvorcem podelio je između sebe i dece, ćerke Ive Balent i sinova Ante i Ivana Todorića. Svako od njih ima četvrtinu vlasništva nad nekretninom.
Osim u dvorcu u Šestinama, Ivica Todorić je dane provodio u ništa manje raskošnoj vili Kastelo na Medveji. Krajem 2017. godine, Vila Kastelo je na osnovu odluke vanredne uprave Agrokora prodata Slovaku za 8,115 miliona evra. Nalazi se u blizini plaže, na posedu ukupne površine 10.062 kvadratna metra.
Ivica Todorić je u vili ugošćavao političku i biznis elitu, a kada ju je kupio bilo je to prvi put da neko u Hrvatskoj ima privatnu plažu. Helikopter i jahte nisu mogli da prodaju jer su te vredne pokretnosti bile opterećene založnim pravom.
Agrokorova jahta „Jana“ bila je aukciji i tražena je cena je 1,4 miliona evra bez PDV-a i bilo kakvih drugih poreza. Jahta „Riva 85“ Opera je u trenutku otvaranja procesa vanredne uprave bila na redovnom servisu i održavanju u Italiji, a zatim su je prevezli u marinu u Zadru.
