Umrla Glorija Stajnem, pionirka borbe za prava žena

Stajnem je preminula u sredu u svom domu u Njujorku, okružena ljudima koji su je voleli, saopšteno je u četvrtak na njenom zvaničnom Instagram nalogu. Uzrok smrti nije naveden.

„Glorijinih gotovo sto godina života bilo je ispunjeno i dobro proživljeno, a za ravnopravnost se borila do samog kraja“, navodi se u saopštenju.

Njeni saradnici istakli su da je tokom čitavog života ostala verna svom nezavisnom duhu, zadržavajući radoznalost i prepoznatljiv smisao za humor.

Njen dom u Njujorku godinama je bio mnogo više od mesta stanovanja. Stajnem je u svojoj dnevnoj sobi okupljala stotine ljudi na razgovorima poznatim kao „Talking Circles“, a želela je da njen dom služi i kao svojevrsno središte pokreta koji se bore za društvenu pravdu.

Njeni predstavnici pozvali su poštovaoce da joj u znak sećanja zapale sveću, a one koji žele da odaju počast njenom radu da doniraju sredstva humanitarnoj organizaciji Gloria’s Foundation.

Život posvećen borbi za prava žena

Stajnem je decenijama bila jedna od najprepoznatljivijih ličnosti američkog pokreta za prava žena. Borila se za reproduktivna prava, sprečavanje nasilja u porodici, ravnopravnost na radnom mestu i uklanjanje brojnih oblika diskriminacije žena.

Postala je jedno od zaštitnih lica pokreta koji je iz temelja promenio položaj žena u američkom društvu. Promene za koje su se Stajnem i njene saborice zalagale doprinele su tome da žene dobiju veću finansijsku samostalnost, ravnopravniji pristup obrazovanju i šira reproduktivna prava.

Kao jedna od pionirki takozvanog drugog talasa feminizma, koji je snažno obeležio šezdesete i sedamdesete godine prošlog veka, Stajnem se nije zadovoljavala samo pisanjem o društvenim problemima, aktivno je učestvovala u borbi za njihovo rešavanje.

Širu pažnju američke javnosti prvi put je privukla 1963. godine, kada se tajno zaposlila kao „Plejboj zečica“ kako bi istražila uslove rada žena u čuvenim Plejboj klubovima Hjua Hefnera.

Nakon toga objavila je istraživački tekst u kojem je razotkrila teške uslove u kojima su zaposlene radile. Taj novinarski poduhvat doneo joj je nacionalnu prepoznatljivost i postao jedan od najpoznatijih trenutaka njene rane karijere.

Tokom života dobila je brojna priznanja za svoj rad i aktivizam. Među najznačajnijima je Predsednička medalja slobode, najviše američko civilno odlikovanje.