Pred nama je moguća godina odluke za Ukrajinu: Zamrznuti rat ili velika prekretnica?

Zamor, ali ne i kraj sukoba

Na terenu, rat je daleko od završenog. Iako su velike ofanzive ređe nego ranije, svakodnevni napadi dronovima, artiljerijski dueli i raketni udari pokazuju da je sukob i dalje aktivan i smrtonosan. Ukrajina se suočava s problemima u ljudstvu, mobilizaciji i stabilnom snabdevanju municijom, dok Rusija, i pored sankcija, uspeva da održi ratnu ekonomiju i prilagodi se dugotrajnom sukobu.

Sve više analitičara govori o scenariju „zamrznutog rata“ – sukoba niskog intenziteta bez formalnog mirovnog sporazuma, nalik situacijama u Koreji ili na postsovjetskim prostorima. Takav ishod bi značio nastavak nestabilnosti, bez jasnih bezbednosnih garancija za Ukrajinu i bez političkog rešenja koje bi zadovoljilo obe strane.

Plan mira i diplomatski pokušaji

U tom kontekstu, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski predstavio je novi plan mira, pokušavajući da ponovo usmeri međunarodnu pažnju ka diplomatskom izlazu iz rata. Plan predviđa, između ostalog, bezbednosne garancije za Ukrajinu, povlačenje ruskih snaga sa okupiranih teritorija i jaču ulogu međunarodne zajednice u nadzoru eventualnog primirja. Iako je plan dobio podršku zapadnih saveznika, Moskva ga zasad odbacuje, ocenjujući ga kao neprihvatljiv.

Razgovori američkog predsednika Donalda Trampa i ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, održani u Trampovom odmaralištu Mar-a-Lago na Floridi, doneli su izvestan napredak u nastojanjima da se okonča rat u Ukrajini, ali bez konačnog dogovora o najosetljivijim pitanjima. Lideri su bili saglasni da je proces izuzetno složen i da su za postizanje mira potrebni dodatni pregovori.

Međunarodni faktor kao ključna nepoznanica

Sudbina Ukrajine u velikoj meri zavisi od Zapada. Evropske zemlje sve teže usklađuju političku podršku sa ekonomskim pritiscima kod kuće, dok su u SAD-u pitanja daljeg finansiranja i vojne pomoći postala deo unutrašnjih političkih sukoba. Svako slabljenje zapadne podrške moglo bi ozbiljno da utiče na sposobnost Kijeva da nastavi rat istim intenzitetom.

S druge strane, eventualna promena strategije, bilo kroz snažniju vojnu pomoć, bilo kroz ozbiljnije diplomatske inicijative, mogla bi da otvori prostor za preokret. Ukrajinsko rukovodstvo i dalje insistira na povratku okupiranih teritorija, dok Moskva pokazuje malo spremnosti za ustupke, što mirovne pregovore čini izuzetno složenim.

Prekretnica ili produžena neizvesnost?

Godina 2026. mogla bi biti trenutak odluke. Ili će rat ući u fazu dugotrajnog, „zamrznutog“ konflikta koji iscrpljuje sve uključene strane, ili će kombinacija vojnih, političkih i ekonomskih faktora dovesti do velike prekretnice, bilo kroz pregovore, bilo kroz promenu odnosa snaga na terenu.

Za Ukrajinu, ulog je ogroman: reč je o opstanku države, njenom teritorijalnom integritetu i budućem mestu u evropskom bezbednosnom poretku. Za Evropu i svet, ishod rata biće signal da li se granice u 21. veku mogu menjati silom ili ne.