Svako poređenje sa Srbijom je slučajnost: Istanbul gori od protesta besnih građana, na državnoj televiziji Erdogan hvali uspehe svoje vlade

Provladin kablovski kanal NTV izveštavao je o naporima ministra finansija Mehmeta Šimšeka da stabilizuje ekonomiju. Ni jedan od tih kanala nije emitovao snimke sa protesta, koji su izbili nakon hapšenja gradonačelnika Istanbula, Ekrema Imamoglua. Nisu ni intervjuisali demonstrante.

Ipak, NTV je prikazivao naslov da je uhapšeno više stotina ljudi, pozivajući se na izjave ministra unutrašnjih poslova.

"Erdogan kontroliše oko 85 odsto medija u Turskoj"

Pravu sliku protesta pružaju samo mali broj nezavisnih novina i kablovskih kanala koji funkcionišu van bogato finansiranog provladinog medijskog aparata. Opoziciono orijentisane novine Cumhuriyet, na primer, izveštavale su o uslovima u zatvoru visoke bezbednosti gde je Imamoglu smešten, kao i o govorima drugih opozicionih lidera pred hiljadama okupljenih pristalica.

„Ovo je negativna posledica onoga što je Erdogan gradio dve decenije - visoko polarizovano, toksično medijsko okruženje“, rekao je Erol Onderoglu iz organizacije Reporteri bez granica, ukazujući na mrežu kablovskih kanala i medijskih kompanija sa dugogodišnjim finansijskim vezama sa vladom.

„Erdogan sada kontroliše oko 85 odsto nacionalnih i korporativnih medija u Turskoj, tako da ne govorimo o poštenom medijskom okruženju u kojem pluralizam zaista postoji“, dodao je on.

Ova neravnoteža jasno se vidi u izveštavanju o protestima. Murat Somer, profesor političkih nauka na Univerzitetu Ozegin u Istanbulu, rekao je da kada provladini mediji ipak izveste o opoziciji ili demonstrantima, prikazuju ih kao pretnju.

„Ako slušate provladine medije, čujete da su demonstranti grupa vandala koji vređaju Erdogana“, rekao je.

Demonstranti se opisuju kao „agresivni i neprijateljski, ali ujedno i slabi, jer ne mogu da prihvate da je Imamoglu počinio zločine“.

Državni službenici zvali urednike i pretili oduzimanjem dozvola za televizije

Turski medijski regulator RTUK zabranio je prenos uživo sa protesta, što je izazvalo sukob unutar same institucije, čiji sastav bi trebalo da odražava parlamentarnu strukturu, piše Gardijan.

Ilhan Tašči, član RTUK-a iz opozicije, objavio je na mreži X da su državni službenici pozivali urednike glavnih televizijskih mreža „i pretili im oduzimanjem dozvola ako ne prekinu uživo prenose“. Predsednik RTUK-a, Ebubekir Šahin, odgovorio je rečima: „Nema potrebe za dezinformacijama. Država i njene institucije će uraditi šta je potrebno“.

Uživo prenosi protesta bi, prema Someru, razotkrili ono što provladini mediji tvrde.

„Da ima prenosa uživo, videli biste masovno, mirno okupljanje – juče je bilo hiljade ljudi koji su pevali, izgledalo je gotovo kao koncert. Ali to ne mogu da prikažu. To je dezinformacija, jednostavno rečeno“, rekao je.

Ovakvo prikrivanje izazvalo je da opozicioni lider Ozgur Ozel i drugi članovi njegove Republikanske narodne partije (CHP) pozovu na bojkot kompanija koje, kako tvrde, finansiraju provladine medije. Na listi za bojkot su popularni lanac kafića, poznata čokoladna kompanija Ulker i sama državna televizija. Ozel je takođe pozvao vladu da suđenje Imamogluu bude prenošeno uživo.

Deset fotoreportera je uhapšeno u ranim jutarnjim racijama ove nedelje, a više njih je optuženo i suočava se sa zatvorskim kaznama.

„Znamo da slike imaju moć, a tokom ovih protesta videli smo toliko upečatljivih u međunarodnim medijima, koje pokazuju da se turska demokratija ponovo bori, sa toliko ljudi na ulicama“, rekao je Emre Kizilkaja, stručnjak za medije iz Carr Centra za ljudska prava na Harvard Kenedi školi.

„Neke od tih fotografija dokumentuju policijsku brutalnost na upečatljiv način, što je verovatno uznemirilo turske vlasti.“

Većina građana Turske informacije i dalje dobija putem televizije, ali s obzirom na ogromnu kontrolu vlade, nekoliko kanala koji su kritični prema režimu ili bliski opoziciji konstantno su pod pritiskom i novčanim kaznama. Taj pritisak se dodatno pojačao od početka protesta – uključujući zabranu prenosa uživo, nove kazne i hapšenja zaposlenih u opozicionim medijima.

Kizilkaja ističe da ovakvo gušenje medija sprečava širu javnost da shvati suštinu protesta.

„Mediji koji su kritični prema vlasti smatraju da igraju poslednju partiju,“ rekao je. „Oni vide ove proteste kao ključne za budućnost prava na istinito informisanje… sada se odlučuje sudbina novinarstva.“