Tri miliona birača, 75 stranaka i duboko podeljena zemlja: BiH se sprema za izbore

Kampanja se ponovo vodi u duboko polarizovanoj političkoj atmosferi, uz snažne etničke i nacionalne poruke, međusobne optužbe političkih protivnika i upozorenja međunarodnih posmatrača na govor mržnje, zloupotrebu javnih resursa i pritiske na birače.

Istovremeno, među građanima su sve prisutnija sasvim druga pitanja, a to su plate, sigurnost, odlazak mladih, budućnost porodica i pitanje da li izbori zaista mogu da promene način na koji zemlja funkcioniše.

„Pre sam imao nadu, sada je nemam. Evo, 30 godina samo držimo usta iznad vode“, tako je Sarajlija Ibrahim Feraget za Radio Slobodna Evropa opisao svoj odnos prema izborima.

Upravo je jaz između političke kampanje i svakodnevnih briga građana jedna od glavnih karakteristika izbora koji bi mogli da budu važni ne samo za raspodelu vlasti, već i za dalji evropski put BiH.

Šta se bira 4. oktobra?

Na izborima će građani birati tri člana Predsedništva Bosne i Hercegovine, poslanike u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH i Predstavničkom domu Parlamenta Federacije BiH, predsednika i dva potpredsednika Republike Srpske, poslanike Narodne skupštine Republike Srpske, kao i poslanike u skupštinama deset kantona Federacije BiH.

Centralna izborna komisija BiH navodi da je u birački spisak upisano 3.414.364 birača. Za učešće je overeno 75 političkih stranaka, četiri nezavisna kandidata i 29 koalicija.

Toliko veliki broj učesnika pokazuje snažnu političku konkurenciju, ali i izrazitu fragmentisanost političke scene, zbog koje bi nakon izbora formiranje stabilnih većina moglo da bude jedan od ključnih izazova.

Kampanja pod senkom starih podela

OEBS-ova Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava u privremenom izveštaju ocenjuje da se izbori održavaju u polarizovanom okruženju. Posmatračka misija je rasporedila dugoročne posmatrače širom zemlje, a za sam izborni dan planirano je i angažovanje nekoliko stotina kratkoročnih posmatrača.

Dodatne tenzije u kampanji pojavile su se nakon smrti pravosnažno osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića, a politički sporovi oko odnosa prema ratnoj prošlosti ponovo su postali deo javnog prostora.

Prema navodima iz izveštaja OEBS-a koje prenose mediji u BiH, političke stranke i kandidati svoje poruke u velikoj meri usmeravaju prema sopstvenim etničkim zajednicama, dok su različita tumačenja ratne prošlosti među najzastupljenijim temama na internetu.

Istovremeno, građani sa kojima je razgovarao RSE često navode da im nacionalna pitanja više nisu najvažnija.

Student iz Banjaluke Nemanja rekao je da su za njega mnogo značajniji socioekonomski položaj i lična sigurnost građana, ocenjujući da nacionalne teme političke elite ponavljaju već decenijama.

Izbori sa novom tehnologijom

Ovogodišnje glasanje biće posebno i zbog prve šire upotrebe nove izborne tehnologije.

OEBS navodi da će na opštim izborima prvi put biti korišćena biometrijska identifikacija birača, skeneri glasačkih listića i elektronsko slanje rezultata. Cilj je da se poveća integritet procesa i otežaju zloupotrebe koje su godinama narušavale poverenje građana u izbore.

U praksi bi to trebalo da znači da birač više ne može jednostavno da glasa u ime druge osobe, dok bi skeniranje listića trebalo da smanji mogućnost naknadnih intervencija prilikom brojanja.

Ipak, ni uvođenje tehnologije nije proteklo bez problema.

OEBS je upozorio na kašnjenja u isporuci opreme i veoma kratak rok za obuku izborne administracije i upoznavanje građana sa novim procedurama. Deo sagovornika posmatračke misije izrazio je i zabrinutost zbog zavisnosti od privatnog dobavljača, zaštite biometrijskih podataka i složenosti novog načina glasanja.

Najveću bojazan nova pravila izazivaju kod starijih građana, dok posmatrači i deo mlađih birača očekuju da će upravo tehnologija doprineti smanjenju manipulacija.

Ipak, ni skeneri ni otisak prsta ne mogu da spreče sve oblike izborne zloupotrebe.

Kupovina glasova, politički pritisak na zaposlene i korišćenje javnih resursa u kampanji ostaju među problemima na koje upozoravaju domaći i međunarodni posmatrači.

Problem nije samo izlaznost

Zvanični podaci godinama pokazuju pad procenta izlaznosti – sa više od 80 odsto na prvim posleratnim izborima na oko polovinu registrovanih birača poslednjih godina.

Ali organizacije koje prate izbore upozoravaju da takva računica može da pruži pogrešnu sliku.

Razlog je birački spisak u kojem se nalaze i mnogi državljani koji više ne žive u zemlji. Pošto se punoletni građani automatski upisuju u spisak, ukupan broj registrovanih birača može biti veći od realnog broja ljudi koji stalno borave u BiH.

Prema procenama Koalicije „Pod lupom“, kada se posmatra samo stanovništvo koje zaista živi u zemlji, na izbore izlazi znatno veći procenat birača nego što pokazuje zvanična statistika.

Ipak, nepoverenje u sam proces ostaje veliko. Jedan od sagovornika RSE naveo je da je na prošlim izborima glasao za člana porodice koji je bio kandidat, a da je kasnije u rezultatima video da taj kandidat na njegovom biračkom mestu navodno nije dobio nijedan glas.

Upravo su takva iskustva jedan od razloga zbog kojih se uvođenje biometrije i elektronskih skenera predstavlja kao možda najvažnija reforma izbornog procesa poslednjih godina.

Dijaspora

Za glasanje iz inostranstva registrovano je 48.074 birača, što je mali broj u poređenju sa procenama o broju ljudi poreklom iz BiH koji žive van zemlje. IFIMES navodi podatke prema kojima izvan BiH živi više od 1,6 miliona ljudi rođenih u toj zemlji, dok se sa drugom i trećom generacijom broj osoba poreklom iz BiH procenjuje na oko dva miliona. Zbog toga se dijaspora često opisuje kao veliki, ali nedovoljno iskorišćen politički potencijal.

Pravi problem počinje posle izbora

Ipak, možda najvažnije pitanje neće biti samo ko će osvojiti najviše glasova 4. oktobra, već da li će posle izbora biti moguće formirati funkcionalnu vlast.

BiH ulazi u izbore sa izuzetno fragmentisanom političkom scenom, složenim sistemom vlasti i dugogodišnjom praksom političkih blokada.

IFIMES zato ocenjuje da izbori predstavljaju test sposobnosti sistema da proizvede vlast koja ima dovoljan legitimitet i političku volju za sprovođenje reformi. To je stav te organizacije, a ne zvanična procena izbornih institucija.

To pitanje posebno je važno zbog odnosa sa Evropskom unijom.

Evropski savet je u martu 2024. odlučio da otvori pristupne pregovore sa Bosnom i Hercegovinom i zatražio pripremu pregovaračkog okvira, uz uslov da zemlja sprovede relevantne reforme.

Bez stabilne parlamentarne većine i vlade koja je sposobna da usvaja i sprovodi zakone, dalji napredak na evropskom putu bio bi znatno otežan.