Ruska invazija na Ukrajinu započeta je pre tačno 365 dana. Od tada, pa do danas na frontovima širom Ukrajine svakodnevno se vode mučne borbe. Kijev troši rekordne količine oružja i municije - kojih je u vojnim zalihama sve manje. Pomoć sa Zapada nastavlja da pristiže, ali ona nije dovoljna. Zato se moraju pronaći alternative - fabrike za proizvodnju oružja na teritoriji Balkana kojima ovakvi projekti mogu "napuniti budžet" i za nekoliko milijardi dolara.
Slučaj Bugarske je najbolji primer toga kako funkcioniše ovaj, jednostavan, itekako isplativ i opasan posao. Naime, u dva grada Kostenci i Sopotu nalaze se fabrike oružja koje je rat praktično pokrenuo i u kojima trenutno ne postoji nezaposleno lice – jer svi rade u pogonima za proizvodnju naoružanja.
Ipak, ni njihovi kapaciteti nisu dovoljni, pa zapadni partneri Ukrajine traže nova mesta u kojima postoje fabrike koje bi mogle ponovo da pokrenu proizvodnju oružja.
“Given that the war in Ukraine is still raging, where do we think that the shells are going to be exported to?'‘ said Lyuba, a 41 yo grocery store saleswoman in Kostenets… “It’s not rocket science to figure out that its production is going to Ukraine.” https://t.co/HVUfFMkirC
— Quentin Sommerville (@sommervilletv) February 23, 2023
Naime, kako saznaje Njujork Tajms brokeri sa gotovinom iz SAD pretražuju fabrike u Bosni i Hercegovini, Srbiji i Rumuniji u potrazi za „blagom“ – u ovom slučaju granatama.
Iako poslovi koji se mere milijardama između Srbije i Ukrajine zvanično nisu sklopljeni, postoje naznake da se to dešavalo „ispod žita“.
Prvi signal toga bio je ukrajinski avion koji se u julu srušio u Grčkoj. U njemu su se nalazile mine koje je proizvodila kompanija Valir – koja je u vlasništvu trgovca oružjem Slobodana Tešića.
Zanimljivo je da ovaj ukrajinski avion Antonov AN-12 nije leteo za Kijev, Odesu ili neki drugi grad na teritoriji zemlje već na relaciji Niš -Aman-Bangladeš. U avionu su se nalazilo 11,5 tona školskih mina, navodno namenjenih za obuku bangladeških vojnika.
Budući da je reč o ukrajinskom avionu koji je za Bangladeš prevozio srpsko oružje, otvorila su se pitanja o mogućoj ilegalnoj trgovini. Ipak, od nadležnih je stiglo objašnjenje – kompanija koja podnese uredan zahtev sa sertifikatom i ugovorom o kupoprodaji, pod uslovima da zemlja u koju se izvozi oružje nije pod sankcijama UN, EU i OEBS, može izvoziti oružje, te da država Srbija za svaku dalju preprodaju iz zemlje takozvanog krajnjeg korisnika, ne može biti odgovorna.
Ko je bio krajni korisnik možemo samo da naslućujemo, a ako su sumnje da je to bila Ukrajina tačne, čini se da bi bilo mnogo lakše slediti primer Bugarske i ne rizikovati ničiji život.
Na primer, fabrika iz Kostenca je prestala da proizvodi granate od 122 milimetra 1988. godine kada se Hladni rat približio kraju. Ipak, 35 godina nakon što su poslednje granate kalibra 122 milimetra napustile fabriku Terem, kompanija je ponovo pokrenula proizvodnju.
Jer, ruska invazija na Ukrajinu pretvorila je oružje i municiju iz sovjetske ere u kritično važan materijal. Sjedinjene Države i njihovi saveznici u NATO-u ne proizvode tu municiju, a nekoliko zemalja van Rusije koje to rade uglavnom su u bivšoj sovjetskoj orbiti.
#social-embed_2
Zbog toga se zapadne zemlje bore da pronađu alternativne izvore, ulažući milione dolara u zaobilazna rešenja koja bi utišala transakcije, izbegla političke posledice i rusku odmazdu. I to ih dovodi u neke od udaljenijih oblasti istočne Evrope, kao što je Kostenec i mali grad Sopot, otprilike 80 kilometara severoistočno, gde se nalazi još jedna državna fabrika oružja.
Predstavnici američke ambasade su tiho prisustvovali presecanju vrpce prošlog meseca za novu proizvodnu liniju u Kostencu, koje je održano ispred fabrike, dotrajale zgrade na obodu grada. Sa novim poslovima fabrika bi mogla da postane jedan od najvećih poslodavaca Kostenca.
„Ovo je velika stvar za grad“, rekla je zamenica gradonačelnika Margarita Minčeva.
Kostenac nije jedini. I bogatsvo Sopota se popravilo od početka invazije. U njemu se nalazi VMZ, kompanija za proizvodnju oružja koja zapošljava veći deo lokalne radne snage. Nedavno su tupi udarci eksplozija zazveckali po prozorima – verovatno su to bili testovi sveže napravljene municije.
„Tokom godina VMZ je bio glavni izvor prihoda za stanovnike Sopota. Verovatno ne postoji nijedna porodica u gradu čiji članovi nisu radili ili ne rade u fabrici. Mi praktično nemamo nezaposlene – samo oni koji ne žele da rade su bez posla“, rekao je gradonačelnik Dejan Doinov.
Pročitajte još:
Inače, Bugarska ima istorijski bliske veze sa Moskvom, iako je deo Evropske unije i Organizacije Severnoatlantskog pakta od ranih 2000-ih. Prošlog leta, otkrića da je Bugarska isporučivala oružje Ukrajini, uprkos snažnom protivljenju naoružavanju Kijeva, izazvala su buru na političkoj sceni zemlje.
Predviđeni izvoz oružja Bugarske prošle godine porastao je, premašivši tri milijarde dolara, što je oko pet puta više od prodaje u inostranstvu u 2019. godine, prema vladinim procenama na osnovu podataka prikupljenih u oktobru.
BONUS VIDEO Kako Ukrajina gleda na Srbiju?
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar