Ako Amerika udari na Grenland, da li će Evropa imati način da odgovori?

Evropska komisija je u ponedeljak pokušala da povuče razliku između američkog hapšenja venecuelanskog lidera Nikolasa Madura i Trampove obnovljene retorike o preuzimanju kontrole nad arktičkom teritorijom, ali nije mogla da objasni na koji način planira da odvrati Vašington od takvog poteza.

„Podsetiću vas da je Grenland saveznik Sjedinjenih Država i da je obuhvaćen NATO savezom. To je ogromna razlika“, rekla je glavna portparolka Evropske komisije Paola Pinjo. „Zato u potpunosti stojimo uz Grenland i ni na koji način ne vidimo poređenje sa onim što se dogodilo u Venecueli“.

Premijer Grenlanda Jens-Frederik Nilsen takođe je umanjio poređenja sa Venecuelom, ističući da je njegova zemlja demokratska i da to jeste već dugi niz godina. Ipak, upozorio je da će vlada sada „pooštriti ton“.

„Dosta je bilo. Nema više pritisaka. Nema više insinuacija. Nema više fantazija o aneksiji“, poručio je Nilsen ranije u ponedeljak na društvenim mrežama.

Danska premijerka Mete Frederiksen Trampove pretnje shvatila je ozbiljno, upozorivši da bi takav napad značio kraj NATO-a.

„Američkog predsednika treba shvatiti ozbiljno kada kaže da želi Grenland“, rekla je ona. „Ako SAD odluče da vojno napadnu drugu članicu NATO-a, onda se sve zaustavlja – uključujući bezbednost koja je uspostavljena od kraja Drugog svetskog rata“.

Na ponovljena pitanja o tome koje konkretne korake EU može da preduzme kako bi sprečila Trampa, Evropska komisija je ostala neodređena, navodeći samo da „neće prestati da brani“ principe nacionalnog suvereniteta i teritorijalnog integriteta – bez objašnjenja kako to namerava da učini.

Grenlandska dilema

Svetske sile poslednjih godina nastoje da prošire svoje prisustvo na Arktiku, a mineralima bogat Grenland, na čijoj teritoriji se nalazi američka vojna baza, izuzetno je poželjan zbog svog strateškog bezbednosnog i trgovinskog značaja.

Iako je Grenland samoupravna teritorija Danske, on nije deo Evropske unije, iz koje je izašao još 1985. godine, napustivši tadašnje Evropske zajednice. Ipak, stanovnici Grenlanda su građani EU, jer je Danska članica Unije.

„Grenland nam je potreban zbog nacionalne bezbednosti“, rekao je Tramp novinarima u nedelju u avionu Air Force One. „On je izuzetno strateški važan. Trenutno je Grenland praktično okružen ruskim i kineskim brodovima“.

Rusija je poslednjih godina značajno povećala vojna ulaganja na Arktiku, dok se Kina povremeno pridruživala Moskvi u zajedničkim patrolama, iako stručnjaci ističu da u blizini samog Grenlanda nije bilo značajnijih vojnih aktivnosti, piše Politico.

Grenland i Danska su više puta odbacili Trampove inicijative, insistirajući da Grenland nije na prodaju i da o njegovoj budućnosti mogu da odlučuju isključivo njegovi građani, a ne Vašington.

Povodom Trampove tvrdnje da EU „treba“ da SAD „imaju“ Grenland, Evropska komisija je saopštila da to „svakako nije“ stav Unije.

Ipak, blaga reakcija Brisela pokazuje u kakvoj se klopci Evropa nalazi. Plašeći se moguće Trampove odmazde – bilo kroz trgovinske mere ili smanjenje podrške Ukrajini – EU uglavnom izbegava oštrije odgovore na njegovu ratobornu retoriku.

I NATO pažljivo balansira kako ne bi antagonizovao američkog predsednika. Iako su mnogi saveznici do sada smatrali da je potpuna vojna intervencija na Grenlandu malo verovatna, Trampove izjave sve više izazivaju zabrinutost, ali i prkos unutar Alijanse.

„U potpunosti podržavamo Dansku – uključujući i nivo njihove zabrinutosti“, rekao je jedan visoki diplomata NATO-a, koji je želeo da ostane anoniman.

Drugi smatraju da bi ove izjave trebalo da podstaknu saveznike da pojačaju svoje odbrambene kapacitete na Arktiku, što bi ujedno moglo da umiri Trampa.

„Potrebno je kreativno razmišljanje kako bi se ojačalo prisustvo Alijanse oko Grenlanda i time odgovorilo na bezbednosne zabrinutosti SAD“, rekao je drugi visoki diplomata NATO-a, navodeći da bi Alijansa mogla da pošalje dodatnu vojnu opremu u region, kao što je to učinila prošle godine na Baltiku i istočnom krilu NATO-a.

„Ako šef države jedne saveznice kaže da je deo teritorije saveznika ‘preplavljen ruskim i kineskim brodovima’, to se mora shvatiti veoma ozbiljno“, dodao je on.

Ipak, Trampova najnovija pretnja predstavlja „egzistencijalni“ izazov za NATO, smatra Ed Arnold, viši saradnik londonskog Kraljevskog instituta za bezbednosne studije (RUSI), budući da ne postoji presedan da jedna članica Alijanse otvoreno napadne drugu još od njenog osnivanja 1949. godine.

U najgorem scenariju – američke vojne intervencije – Danska bi mogla jednostrano da pozove saveznike na razgovore o pretnjama po svoju bezbednost, ali bi bila paralizovana činjenicom da bi Vašington blokirao bilo kakav vojni odgovor.

To bi, prema Arnoldovim rečima, „gotovo sigurno značilo kraj NATO-a kakvog poznajemo“.

Arnold je naveo da je primetan porast ruskih i kineskih aktivnosti na Arktiku, što je u ponedeljak potvrdio i nemački ministar spoljnih poslova Johan Vadeful u intervjuu za radio Dojčlandfunk.

„Tramp je s pravom ukazao na povećano interesovanje Kine i Rusije za ovaj region“, rekao je Vadeful. „To utiče na naše bezbednosne interese. Spremni smo da o tome razgovaramo sa Sjedinjenim Državama.“

Dodao je da u bliskoj budućnosti planira razgovor sa američkim državnim sekretarom Markom Rubiom, naglašavajući značaj poštovanja teritorijalnog integriteta Grenlanda.

Francuski evroposlanik Rafael Gliksman iz grupe Socijalista i demokrata u Evropskom parlamentu predložio je da EU osnuje „stalnu evropsku vojnu bazu na Grenlandu“, što bi, kako je rekao, „poslalo signal odlučnosti Trampu i neutralisalo američki argument da Evropa nije sposobna da garantuje bezbednost Grenlanda“.