Tomas Šib za Nova.rs: Srbija određuje tempo svog razvoja

Veliki broj građana Srbije aplicirao je za posao u Nemačkoj, pre svega u zdravstvu, pre pandemije. Kada će ovi ljudi moći da odu u Nemačku i jave se na posao za koji su se prijavili?Neke grupe ljudi sa određenim zanimanjima su od samog početka bile izuzete od ograničenja ulaska u Evropsku uniju koja su članice usaglasile. Među njima su, između ostalih, lica sa nostrifikovanom diplomom o završenom stručnom obrazovanju u zdravstvenom sektoru kojima se, bez mnogo čekanja, dodeljuje termin za podnošenje zahteva za vizu na osnovu koje onda mogu da uđu u Nemačku.Kada će, prema Vašim saznanjima, Nemačka otvoriti granice i za srpske državljane?Zemlje članice Evropske unije prihvatile su predlog Komisije koji je obuhvatio i spisak zemalja za koje Komisija preporučuje ukidanje ograničenja ulaska usled krize koronavirusa. Osnov za sastavljanje tog spiska je bila zdravstvena situacija na dan 15. jun. Već na dan stupanja na snagu ove regulative, prvog jula, u Srbiji se, nažalost, ponovo beležio rast broja novozaraženih. Zemlje članice EU imaju pravo na nacionalnom nivou da odluče da li će slediti preporuke Komisije i Vlada Nemačke je rešila da samo postepeno relaksira mere ograničenja ulaska za državljane Srbije. Isto to važi i za druge zemlje koje se nalaze na tom spisku kao i za EU - članicu Švedsku i za VelikuBritaniju. Moja je želja da se što pre vratimo na situaciju u kojoj je moguće da se bez ograničenja putuje iz Srbije za Nemačku i obrnuto, a to će biti čim broj zaraženih ponovo bude pod kontrolom tako da bismo sa punom odgovornošću mogli da ukinemo mere. Virus još uvek nije poražen. Za suzbijanje širenja virusa i spasavanje ljudskih života neophodno je da se odričemo nekih sloboda na koje smo navikli.

Šta je prioritet Nemačke po preuzimanju predsedavanja Savetom Evropske unije i šta to znači za Srbiju?Pandemija COVID-19 nas je naterala da ponovo promislimo o našem predsedavanju. Kao što moto našeg predsedavanja kaže: „Učiniti Evropu ponovo jakom. Zajedno.“ Uradićemo sve da pomognemo u prevazilaženju zdravstvene krize i da se zalažemo za ekonomski oporavak našeg kontinenta. Moramo da odgovorimo na ekonomske i društvene posledice pandemije. Istovremeno, klimatske promene i digitalna transformacija ostaju ključne teme budućnosti Evrope. Kriza koju je izazvao koronavirus je takođe prilika da se investira u održivost („zeleni oporavak“). Višegodišnji finansijski okvir i pregovori o budućim odnosima sa Velikom Britanijom su takođevisoko na našoj agendi. Nadamo se da ćemo postaviti kurs za održivu evropsku izbegličku i migracionu politiku. Želimo da ojačamo saradnju sa tranzitnim državama, uključujući Srbiju. Promovisanje i zaštita vladavine prava, takođe unutar EU, takođe će biti prioritet našeg predsedavanja. Proširenje EU ostaje visoko na našoj agendi i nadamo se da ćemo pokrenuti pregovore o pristupanju kako sa Severnom Makedonijom tako i sa Albanijom, ukoliko su ispunjeni uslovi. Uveren sam da će pregovori o pristupanju sa Srbijom takođe napredovati tokom našeg predsedavanja. Srbija je ta koja određuje tempo ovog napretka. Ohrabrujem sve relevantne aktere u Srbiji da se hrabro prihvate reformi na koje se Srbija obavezala u okviru pregovora o pristupanju, posebno kada je reč o vladavini prava.Kako će proći srpska ekonomija posle pandemije koronavirusa?Ekonomija Srbije je usko povezana sa evropskom ekonomijom. Nemačka je najveći trgovinski partner Srbije. Svi pozitivni trendovi razvoja u Evropi imaju direktne reperkusije na nacionalnu ekonomiju Srbije. Bliska saradnja Nemačke i Evropske unije sa Srbijom biće i ubuduće noseći stub razvoja u Srbiji i regionu. Isto to važi i za ekonomski oporavak i za uspešno poslovanje nakon krize. Tome je kratkoročno doprineo paket mera koji je usvojila Vlada Srbije. Međutim, sada je pravi trenutak da se odrede dugoročne smernice i da se srpska privreda još bolje strukturira. U ekonomskim krizama je od presudnog značaja da postoji poverenje. U ovom momentu je do same Srbije da izgradi to poverenje unapređenjem pravne sigurnosti, posvećenim radom na uspostavljanju veće transparentnosti i na suzbijanju korupcije. Strane investicije stižu tamo gde su bezbedni i kapital, i kreativnost i know-how i gde mogu da se razvijaju u uslovima poštenog takmičenja.

Kako vam deluje odnos Crne Gore i Srbije? Mogu li dešavanja u Crnoj Gori da eskaliraju većim sukobima, koja bi mogla uzdrmati ovaj deo kontinenta?Uzdajem se u to da će vlade obe zemlje delovati odgovorno i da će razrešiti svoje nesuglasice na način na koji to čine dobri susedi – dijalogom, uz međusobno razumevanje i spremnost na kompromise, vodeći računa o interesima i jedne i druge strane. Eskalacija situacije nikome ne donosi ništa dobro i predstavljala bi korak unazad na evropskom putu Crne Gore i Srbije.Mogli smo da čujemo ocene pojedinih analitičara da su odnosi Nemačke prema Srbiji zahladneli, ima li istine u tome?Odnosi između Srbije i Nemačke su na svim nivoima, na političkom, ekonomskom, ali i na socijalnom nivou, izuzetno bliski i u duhu uzajamnog poverenja. Postoji ogroman broj međuljudskih kontakata kao što ih nema skoro ni sa jednom drugom zemljom u regionu. Kao ambasador Nemačke u Srbiji na svakodnevnom nivou doživljavam, u komunikaciji sa svojim sagovornicima u Vladi Srbije, kako se odnosi između naše dve zemlje odvijaju u konstruktivnoj razmeni mišljenja u duhu uzajamnog poverenja. Zato su nam i dobrodošli iskreni odgovori na pitanja u kojima zastupamo različite stavove, a koji nam pomažu u traganju za kompromisima.

EU nije otvorila novo poglavlje zbog stanja vladavine prava u Srbiji. Kako vi ocenjujete stanje u Srbiji?Sve se nadam da će se uskoro ponovo povećati tempo sprovođenja reformi. Ubedljiva većina mandata u skupštini posle održanih izbora trebalo bi da bude vetar u leđa nove vlade da bez odlaganju pristupi implementaciji reformi u cilju jačanja nezavisnosti pravosuđa, suzbijanja korupcije i zaštite nezavisnih medija. Do same Srbije je da ispuni uslove za otvaranje novih poglavlja. I iskreno se nadam da ćemo za vreme našeg predsedavanja Savetu Evropske unije napraviti iskorak u tom pravcu. Uostalom, ove reforme su važne i za dalji ekonomski razvoj Srbije. Što je veća pravna i investiciona sigurnost to je Srbija privlačnija za investicije nemačkih kompanija.Srpsko-kosovski dijalog se vratio na teren EU, nakon što je propao sastanak u Beloj kući. Šta očekujete od nastavka dijaloga?Veoma bih želeo da nedavni sastanak predsednika Vučića i premijera Hotija predstavlja početak produktivnog dijaloga koji će dati okvir za postepeno rešavanje još uvek otvorenih pitanja budućih odnosa, kao što su, na primer, pitanja prava Srba na Kosovu, imovinska pitanja, pitanje kulturne baštine, strateške infrastrukture ili nestalih lica. To su zapravo ta suštinska pitanja i ako tu bude napretka onda je i na vidiku postizanje pravno obavezujućegsporazuma koji je prihvatljiv za obe strane.

Izbori u Srbiji su održani, i pored bojkot kampanje, kako ocenjujete izborne uslove?Delim prvu ocenu posmatračke misije OEBS-a da je bojkot i jednostrano izveštavanje u medijima, biračima otežalo da ostvare svoje biračko pravo i da na osnovu izbalansiranih informacija donesu odluku između političkih alternativa. Pored toga su i posebne okolnosti usled krize koronavirusa uticale na ovaj demokratski proces. Međutim, po mom prvom utisku, izbori su bili, sve u svemu, efikasno organizovani. Ponegde se čeka još odluka sudazbog pojedinih uočenih nepravilnosti, a svakako treba sačekati i izveštaj posmatračke misije OEBS-a.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram