Tragedija koja se nedavno dogodila u Atlantiku, kada je podmornica sa pet ljudi koji su pošli do olupina Titanika implodirala, pri čemu su svi članovi posade poginuli, nije jedina koja je obeležila noviju istoriju. Svet i dalje ne zaboravlja strašnu sudbinu 118 članova posade na podmornici ruske mornarice Kursk, koja je potonula između Rusije i Norveške pre 23 godine. Svi su bili mrtvi kada su ronioci konačno stigli do njih osam dana kasnije. Ipak, bilo je i svetlijih primera, poput podmornice Ribe - čija je posada preživela.
Podmornica Ribe III (Pisces III) nestala je 1973. godine kod Irske i imala je oko 80 sati pre nego što zalihe kiseonika ponestanu.
Uprkos strašnim pritiscima izvan podmornice ili iznutra, kontinuiranog smanjenja nivoa kiseonika i smrtonosne opasnosti od porasta ugljen-dioksida – oba člana posade su spasena.
Britanci Rodžer Malinson (35) i Rodžer Čepmen (28) radili su ispod Atlantika jugozapadno od Korka u Irskoj, postavljajući telefonski kabl.
Nakon što je podmornica izvučena na površinu, pokvario se otvor za samostalni odeljak, voda se ulila, a podmornica od 12 tona je potonula brzinom od 64 km na sat, pokidajući kabl na putu.
Malinson i Čepman su stavili jastuke, kako bi ublažili neposredan udar na morsko dno. Dok se podmornica približavala dnu, Malinson je viknuo „zagrizi krpu“, kako bi izbegao da odgrize svoj jezik.
Iskusni članovi posade činili su onoliko koliko su mogli kako bi sačuvali zalihe vazduha – ali su morali da menjaju filtere ugljen-dioksida svaki sat. Da su oboje otišli da spavaju, njihov ugljen-dioksid bi uskoro pretvorio kabinu u smrtonosnu gasnu komoru.
Imali su dva tajmera sa satnim mehanizmom kao alarme. Čepmen je rekao: „Postavili smo ih pre nego što smo zaspali i molili se da se neko od nas probudi.“
A na površini, ogroman napor – otkad je opisan kao „jedna od najneverovatnijih spasilačkih misija ikada organizovanih“ – bio je u toku.
Učestvovale su tri podmornice, nekoliko brodova, dva aviona i više helikoptera.
Sestrinske podmornice Ribe II i Ribe V dopremljene su u Kork iz Aberdina i Kanade, sa dodatnom podmornicom bez posade dovezene iz Kalifornije.
Kada su ugledali svetla svojih spasilaca, Čepmen i Malinson su otvorili konzervu limunade koju su štedeli.
Zanimljivo je da su se vratili na posao nedelju dana kasnije. Čepmen, koji je umro u 74. godini pre tri godine, nastavio je sa razvojem bespilotne podmornice.
To je značilo da je bio spreman da savetuje spasilačke ekipe 2000. godine, kada je Kursk pogodila katastrofa u ledenom Barencovom moru.
Kursk – nuklearna podmornica od 20.000 tona, duga 152 metra, vredna 750 miliona funti, potonula je kao kamen kada je eksplodirao neispravan torpedo.
Većina posade je odmah stradala, ali 23 člana su bila živa u tri zatvorena odeljka kada je podmornica pala na dno.
Tada tek izabrani ruski predsednik Vladimir Putin, željan da sačuva svoje tajne i pun ponosa, oklevao je pre nego što je zatražio pomoć od Zapada.
Kursk je učestvovao u vežbama u Barencovom moru, a u razdoblju od 11.40 do 14.40 časova, podmornica je izvodila vežbu napada na zamišljenu protivnički nosač aviona. Međutim, oko 11.28, sonar na nuklearnoj krstarici „Petar Veliki” zabeležio je snažne akustične signale. Nakon toga, Kursk nije izvršio planiranu vežbu u vidu torpednog napada i više se nije javljao. Sledećeg jutra, pokrenuta je opsežna potraga za nestalom podmornicom.
PROČITAJTE JOŠ:
Norveška i britanska mornarica ponudile su pomoć, ali im nije bilo dozvoljeno da učestvuju u operaciji spasavanja. Početkom 13. avgusta spasilačke ekipe ruskih ronilaca sa specijalnim podmornicama za operacije u dubokim vodama pokušale su da uđu u Kursk. Tek 20. avgusta dozvoljeno je jednoj norveškoj posadi da učestvuje u operaciji spasavanja, koja je sledećeg dana uspela da prodre u potonulu podmornicu, potpuno ispunjenu vodom. Kasnije tog dana, izdata je i zvanična vest da je cela posada poginula.
Prema zvaničnoj verziji, koju je izneo ruski vojni tužilac general Ustinov, u podmornici je došlo do eksplozije torpeda. Eksploziju je uzrokovalo curenje HTP-a, vrlo opasne supstance, na druge delove raketa. Posle dva minuta došlo je do zapaljenja koje je uzrokovalo detonaciju torpeda smeštenih u prvom odeljku broda.
BONUS VIDEO: Nestala podmornica u obilasku ostataka broda Titanik